Ово, између осталог, пише у једном од документа ЦИА-е још из седамдесетих година прошлог века, којим је заправо, америчка обавештајна агенција предвидела распад СФРЈ и крвави грађански рат.
– Потенцијал за катастрофу је стваран – пише у једном документу који се, 10 година пре смрти Јосипа Броза Тита, бавио поститовском Југославијом. Овде се наводи могућност да Хрвати затраже оставке Едварда Кардеља и Крсте Црвенковског, а затим крену путем сецесије која би се могла спречити једино војном акцијом под вођством спрских и црногорских генерала.
– Доведе ли се то до екстремног закључка, то би могло да значи грађански рат – наводи се у документима ЦИА.
Прогнозе америчких обавештајаца су се и обистиниле, додуше тек нешто више од деценију пошто је Тито преминуо.
У документима са које су скинуте ознаке тајности заведено је и да ће после Титове смрти “остати само војка”.
Словенија и Хрватска, закључак је, су знатно богатије од других делова Југославије и наглашавају тежње ка независности. За Хрватску се, у речнику на крају једног документа, наводи да је је готово хиљаду година била под управом Беча и Будимпеште, с тим што је Далмација имала другачију историју, односно била земља пирата, трговаца и дугогодишња колонија Венеције.
– Космполилтскији Далматинци не деле тако снажно милитантни национализам остатка Хрватске па су између два светска рата били склонији прогласити Србе победницима и гарантом независности од несловенске доминације – наводи се у списима ЦИА.
Десет година пре него што је Тито умро, америчка тајна обавештајна агенција указује на “снаге које су децентрализовале политичку власт и контролу Југославије више него у било којем другом комунистичком друштву”. Овде се поставља питање “хоће ли те снаге подрити централизам у Југославији” и закључује “да изглед посттитовске стабилности неће постати јасан још неко време”.
– У сваком случају, карактер Југославије се мења, а последице евентуалног резултата све су важније за Југословене, Русе и Запад – пише у уводу једног документа у коме се цитира изјава црногорског комунисте и дисидента Милована Ђиласа о могућности совјетске интервенције у Југославији.
Угрожен “посттитоистички” систем
Колико је Југославија у време Хладног рата била интересантна Американцима говори и документ који се упоредо бави економским и политичким стањем.
– Југословенски независни комунистички режим улази у један од најнеизвеснијих периода од раскида са совјетским блоком 1948. Лоше економско вођење, погоршање кредитне ситуације, дубоко посађене етничке тензије и недорасло политичко вођство озбиљно угрожавају поститотистички систем владања – наводи се.
Као два велика проблема са којим се суочава Југославија означени су успоравање економског раста и поновно појављивање етничких разлика које се најозбиљније виде у захтевима албанске мањине. Ипак, као највећи проблем означена је слабост националних лидера после Тита.
– Запад ће помоћи Југославији кроз текуће проблеме са 1,3 милијарде долара од влада и још 1,2 милијарде од међународних финансијских институција. Ако то буде праћена ефектнијим мерама стабилизације, помоћи ће Београду да 1983. избегне финансијску кризу. Трајна финансијска помоћ би демонстрирала западну подршку независности Југославије и могла би да доведе до рационалније домаће политике – заведено је у документима ЦИА.
Извор: vesti-online.com
