Пише: Здравко Кривокапић, председник Владе Црне Горе
У противном, уколико би се (по ко зна који пут) легитимизовала политичка корупција, то би значило да Црној Гори избори нијесу потребни. Рецепт би био јасан и подразумијевајући: изгубили смо на изборима и недостаје нам један мандат? Нема проблема – купићемо га.
Да ли је то демократија, и да ли таква „демократија” има смисла? Амерички предсједник Џозеф Бајден је једном приликом изрекао: „Корупција је канцер: канцер који изједа вјеру грађанина у демократију, и срозава инстинкт за иновације и креативност.” Да ли бисмо након (још једне) политичке корупције икада могли да повратимо вјеру наших грађана у демократију?
Ова Влада, коју различите политичке структуре покушавају да уруше откад је настала, прва је у црногорској историји која је пружила шансу управо – младим, иновативним и креативним људима, да коначно покажу сопствено знање и вјештине. Да покажу своју љубав према Црној Гори.
А љубав према Црној Гори се не показује тако што се она поткрада, тако што се намјештају и потписују тендери привилегованим појединцима и члановима фамилије, тако што се арче и експлоатишу њени ресурси.
Љубав према Црној Гори се исказује када државу спасите од банкрота и заштитите од валутног ризика, када вишеструко смањите буџетски дефицит, када грађанима осјетно увећате минималну и просјечну зараду, када увећате плате у здравству за 30%, када организујете рекордну заплијену наркотика, када вриједну државну имовину са добоша вратите грађанима и држави, када обезбиједите преко 1,3 милиона вакцина, када обезбиједите дјечији додатак за свако дијете до 6 година и бесплатне уџбенике за све основце.
Зато сам увјерен да не постоје ни појединац, нити посланичка група из владајуће већине, који су заинтересовани да на уштрб сопствене политичке и кривичне одговорности, уруше досадашња постигнућа и реанимирају претходно стање. Стање у ком је Црна Гора била држава афера: „Телеком”, „Снимак”, „Лименка”, „Абу Даби фонд”, „Коверта”, „Можура”… Земља политичких уцјена, притисака и партијске књижице, у којој су распириване неприродне подјеле и у којој су се редовно сукобљавали криминални кланови.
Ми не желимо такву Црну Гору. Ми желимо Црну Гору срећних и задовољних људи. Црну Гору будућности. Јер онај / они који би се усудили да ову предивну земљу скрену са тог пута, методом политичке корупције, срозали би себе, трајно и непоправљиво, на странице историје политичког бешчашћа.
На црногорске улице, булеваре и тротоаре, из тог подрума срамоте, они више никада не би могли изаћи.
Али би изашли други. Насмијани, поносни и слободни. Баш као оног јануара.
Извор: Правда
