Овако говор Владимира Путина коментарише политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Путин је, подсећамо, током обраћања упозорио да ће Москва жестоко реаговати, и то са пуним правом, на непријатељске потезе и да ће предузети војно-техничке мере које ће бити адекватне претњама, а пре свега по питању гомилања снага и одржавања великих војних маневара код западних граница Русије.
Путинова порука – нема компромиса на рачун руских интереса
Бројни аналитичари већ су почели да пореде Путинов говор са Минхенске безбедносне конференције са јучерашњим говором. Међутим, према Анђелковићевом мишљењу, ова два говора имају различите димензије. Говор из Минхена био је усмерен ка тежњи Русије да се међународни односи успоставе на принципима равноправности и правде – да ниједна сила не дозвољава себи да ради шта жели и да не поштује међународно право.
„Овај говор усмерен је ка директној одбрани Русије јер те исте силе које је Путин у Минхену упозорио да не смеју да се самовољно понашају на глобалном нивоу, наставиле су да се тако понашају и наставиле су да воде агресивну политику према Русији. И сада је та политика кулминирала“, објашњава Анђелковић.
Русија не може да одустане од одбране својих виталних националних интереса, јер јој Запад лагано примиче мач ка грлу. Међутим, Русија ће знати како да одговори на изазове, као што је знала да одговори Наполеону и Хитлеру, додаје он.
„Само онај ко то не схвата може да настави да води агресивну политику према Москви“, констатује наш саговорник.
Компромис је могуће постићи ако то желе западне силе. Међутим, до сада смо видели да компромис по западном обрасцу значи компромис између политике угрожавања Русије и руског одустајања да се брани. Из тога се да закључити да Запад не жели компромис, објашњава Анђелковић.
„Западне силе стварају кризу, а онда предлажу компромис који подразумева одустајање друге стране од дела својих легитимних интереса. То раде и са нама, са Косовом – не нуде прави, већ лажни компромис и на крају се деси да они напредују, а ми се повучемо. То покушавају и са Русијом, само што је она много моћнија држава са империјалном традицијом и зна како се томе стаје на пут“, каже он.
Одговор Запада биће агресивна реторика
Одговор са Запада, према Анђелковићевој претпоставци, биће комбинација агресивне реторике, којом ће Русију оптуживати за, како каже, све и свашта и покушаја да направи неискрени компромис.
„О томе је и сам Путин говорио, када је истакао да није толико битно шта се договорите, него да ли сте у стању да се и после тога штитите. Јер, много пута Запад је одустајао од аранжмана који су били договорени“, истиче Анђелковић.
Ако Америка почне да се понаша рационално схватајући да конфронтацијама само продубљује кризу, ствари ће се променити у правцу слабљења тензија на западним границама Русије. Међутим, мало је вероватно да ће се тако нешто десити, јер силе у опадању обично се понашају ирационално и уместо да смањују тензије, оне их појачавају у нади да ће очувати свој положај. Такав модел понашања, објашњава Анђелковић, потврђен је кроз историју, а ни понашање Америке не улива превише наде, закључује он.
Владимир Путин обратио се јуче колегијуму Министарства одбране Русије и поручио да је Русија спремна за све изазове, набројао је главне војне претње за земљу и одредио приоритете у даљем развоју Оружаних снага земље.
„Као што знате, предложио сам председнику САД да покренемо преговоре како бисмо направили конкретан договор који би искључио даље ширење НАТО-а ка нашим границама и блокирао размештање офанзивног наоружања у земљама које нас окружују. Ми смо им већ упутили нацрт тог споразума. Потребне су нам дугорочне правно обавезујуће гаранције иако и је и њима немогуће веровати будући да Американци иступају олако из свих међународних споразума који им више нису интересантни. Али макар нешто да имамо“, рекао је Путин.
Према Путиновим речима, нацрти споразума Русије са Сједињеним државама и НАТО-ом о одустајању од распоређивања ударног наоружања у Источној Европи и обустављању ширења Алијансе на Исток нису ултиматум, али Вашингтон и његови савезници ц́е морати да схвате озбиљност ситуације.
Руски председник је подсетио на деведесете године прошлог века када су Американци, на удаљености од више хиљада километара од своје територије радили сурове ствари без икакве реакције Савета безбедности УН.
„Југославију су бомбардовали под којим изговором? Јел због санкција Савета безбедности можда? Где је Југославија, а где су Сједињене Државе? Уништили су земљу. Да, тамо је био унутрашњи конфликт, имали су своје проблеме, али ко даје право да се бомбардује једна европска престоница? Нико. Једноставно су такве одлуке доносили, а њихови сателити су јурили за њима и извршавали све што им је речено.
Ето вам међународно право. Шта желе то и раде. Међутим, то што сада раде на територији Украјине, или покушавају да ураде или чак планирају да ураде, то није удаљено хиљадама километара од наших граница, то је на нашем прагу. Они морају да разумеју, ми једноставно немамо где да се повучемо“, констатовао је Путин.
Према његовим речима, оружани сукоби и крвопролиће није руски избор.
Извор:Rs.sputniknews.com
