-Понекад сам морао да радим и возим такси, рекао је Путин у одломку интервјуа за документарну емисију државне телевизије ''Русија. Нова историја'', документарни филм државне телевизије.
-Непријатно је причати о томе, али се то, нажалост, догодило, рекао је он.
Овим открићем, у ствари, врло мало се говори о постсовјетском богатству бившег официра КГБ-а. У то време, било је прилично уобичајено за све 1990-их да Руси возе за неколико додатних рубаља. У данима пре апликација за вожњу, све што је требало да урадите је да означите аутомобил у пролазу и договорите се о цени вожње, пише у својој анализи за ЦНН Нејтан Хоџ.
Путиново признање да је некада зарађивао као таксиста, пише Хоџ, није, дакле, био тренутак искрености. Кремљ, напослетку, помно чува стварне детаље о Путиновом приватном животу. Али ова а ова његова аутобиографска цртица нешто о Путиновом свеобухватном политичком циљу: да премота траку на 1991. и састави алтернативни сценарио за деценије које су уследиле.
-Претворили смо се у потпуно другачију земљу. А оно што је грађено током 1.000 година је у великој мери изгубљено, говорио је дугогодишњи руски лидер у интервјуу.
Последњих месеци, Путин неколико претходних месеци покушава да ревидира једно од најзначајнијих поглавља новије европске историје - тренутак када се 1991. године појавила суверена и независан Украјина - у непосредном суседству Русије.
Још у јуну, током једне емисије коју је преносила национална телевизија, Путин је изјавио да су Украјинци и Руси ''један народ''. Затим је елаборирао ту тему у чланку од 5.000 речи у којем се жалио на ''вештачку поделу Руса и Украјинаца''.
Огољен до своје суштине, Путинов аргумент је био да су Украјина и Украјинци део вец́е ''историјске Русије'' – и да је модерна Украјина, која је стекла независност 1991. године, била само нуспроизвод административних и територијалних граница које су скували совјетско руководство.
Руски председник није поменуо, наравно, милионе Украјинаца који су великом вец́ином гласали за независност. Не, по Путиновом мишљењу, постсовјетска Украјина је постала оруђе Запада за слабљење Русије.
-Украјина је увучена у опасну геополитичку игру са циљем да Украјину претвори у баријеру између Европе и Русије, одскочну даску против Русије, написао је он.
-Неизбежно је дошло време када концепт 'Украјина није Русија' више није био опција. Постојала је потреба за концептом 'антирусије' који никада нец́емо прихватити, рекао је тада он.
Другачије речено, изгледало је да Путин тестира историјско оправдање – ако се укаже потреба за променом режима у Украјини.
А у месецима који су уследили након Путинове интервенције у историју, гомилање руских трупа на граници са Украјином послало је јасан сигнал да је инвазија опција која је веома важна.
Украјинске безбедносне процене кажу да је Русија повец́ала број трупа у близини својих граница на 120.000 људи, а САД су поделиле обавештајне податке са савезницима из НАТО-а и европским партнерима о кретању трупа и опреме у близини Украјине за које амерички званичници верују да указују на повец́ање потенцијалне инвазије.
Кремљ негира планове за напад на Украјину, а Министарство одбране каже да се одржавају "редовне" зимске војне вежбе у војном региону који се делимично граничи са Украјином.
А у четвртак, током своје годишње маратонске конференције за новинаре, Путин је окупљеним домац́им и међународним новинарима рекао да Русија ''не жели никакву војну акцију'' вец́ је уперио прст у САД и НАТО.
-Тражили смо директно да нема даљег кретања НАТО-а на исток. Лопта је у њиховом пољу, рекао је.
Касније је додао: ''Понекад се осец́ам као да смо на различитим планетама''.
Хеџ сматра да те речи могу да се назову као спољнополитичко самосажаљење.
Приче о понижењима током 1990-тих - од личне приче о вожњи таксија у Санкт Петербургу до сверуског губитка статуса суперсиле - служе да се оправда Путинов пројект обнове Велике Русије.
Наравно, Путинове тужбалице због Украјине нису ништа ново. Исто је говорио још 2007. године на безбедносној конференицији у Минхену. Тамо је спомињао лицемерје НАТО-а по питању ширења на исток, до саме Русије, и истовремено изазивање уличних протеста у Украјини.
Председник Путин можда глуми историчара аматера, али његово историјско памц́ење је изразито селективно, пише ЦНН.
Тужиоци у Путиновој Русији одлучили су да угасе Међународно меморијално друштво, угледну грађанску организацију посвец́ену документовању и едукацији јавности о историји совјетског тоталитаризма, укључујуц́и систем принудног рада Гулаг, затварање дисидената и масовне егзекуције које су се одвијале у СССР-у.
Овогодишњи добитник Нобелове награде за мир руски истраживачки новинар Дмитриј Муратов бранио је Меморијал, називајуц́и ту организацију ''пријатељем народа“ – што је фер карактеризација организације која води често усамљену борбу за очување сец́ања на жртве совјетског система.
С друге стране, Кремљ је, Меморијал прогласио "страним агентом".
Муратов је такође истакао да је руска подршка сепаратистима на истоку Украјине заправо умањила шансе за руско-украјинско пријатељство.
Штавише, у (главама) неких лудих геополитичара, рат између Русије и Украјине више није нешто немогуц́е, рекао је Муратов, који је 1990-их пратио сукоб у отцепљеном руском региону Чеченији.
-Али знам да се ратови завршавају идентификацијом мртвих војника и разменом заробљеника, додао је.
То не значи, како се наводи у анализи, да ц́е Путин напасти Украјину. Под притиском крајем октобра о томе како је предложио да се заустави потенцијална експанзија НАТО-а на источноевропску нацију, Путин је рекао: „Нажалост, вероватно ц́у морати да вас разочарам – још не знам одговор на ово питање“.
Извор:Kurir.rs
