Који су циљеви и задаци покрета? Реците нашим читаоцима о значењу имена и симболици покрета_
Најважнији циљеви нашег покрета су очување и афирмација традиционалних српских и светосавских вредности, заштита територијалне целовитости и суверенитета Републике Србије, развој демократије, владавина права, борба против криминала и корупције, унапређење културне, економске и политичке сарадње са Руском Федерацијом и другим традиционално пријатељским државама које подржавају територијални интегритет и суверенитет Републике Србије.
Покрет Љубав Вера Нада је назван по светим мученицама Вери, Љубави и Нади које симболизују основне хришћанске вредности. Традиционалне вредности очувале су српски народ кроз вековима и обезбедиле му просперитет али су у знатној мери занемарене под комунистичком влашћу након другог светског рата и последњих двадесет година под влашћу проевропских режима који су од Србије направили културну колонију запада.
Последице таквог стања осећамо на свим пољима а у свакодневни живот пренети су најдекадентнији западни обичаји. Оживљавање вредности наших славних предака на којима смо као народ национално утемељени једини је начин да зауставимо дугачак низ националних пораза и понижења.
У августу 2020. напустили сте Српску радикалну странку, у којој сте били заменик председника који је водио странку током боравка Војислава Шешеља у Хагу. Можете ли нам рећи шта је изазвало вашу одлуку?
Српска радикална странка деценијама је била веома значајна на политичкој сцени Србије. Била је позната по чврстим националним ставовима, нескривеној русофилској политици и непомирљивој борби против прозападних режима. Током Шешељевог боравка у Хагу, странку су напустили Томислав Николић и Александар Вучић и формирали нову партију за коју су тврдили да ће бити патриотска али се брзо показало да су наставили прозападну политику Демократске странке и да рачуне полажу страним дипломатама уместо сопственом народу. По доласку из Хага, Шешељ је кренуо у борбу против Вучићевог режима али је брзо од жестоког Шешељевог критичара постао његов највернији заштитник, због чега је Српска радикална странка брзо изгубила поверење својих бирача. Ја нисам желео да се одрекнем својих принципа и служим интересима западних амбасада, па сам поднео оставку на све функције и члансто у Српској радикалној страни и наставио борбу за слободу и добробит свог народа. Србија од 2000. године, испуњава налоге запада и то нам је донело пљачкашку приватизацију, уништење домаће привреде и бројна национална понижења. Сматрам да није довољно променити руководство Србије већ да се мора променити комплена државна политика. Уместо да се улизујемо и трчимо за непријатељским државама које су нас бомбардовале и које нам отимају Косово и Метохију, треба на свим пољима, од економије, преко спорта до духовности ширити сарадњу пре свега са Руском Федерацијом али и са другим пријатељским државама. Политика Александра Вучића према Руској федерацији није искрена. Он се Русије сети само када му је потребна њена помоћ. Најчешће је то да подржи Србију у Савету безбедности УН или да нам прода гас по повлашћеним ценама али је сарадња на свим другим областима његовом жељом и одлуком блокирана. Он не сме да шири сарадњу са Русијом да му не би замерили његови ментори са запада чије налоге, попут увођења санкција пријатељској Белорусији, свакодневно испуњава.
Познати генерал Божидар Делић постао је заменик председника Покрета „Љубав, Вера, Нада”. Да ли су вам се придружили још неки познати људи?
Покрет “Љубав Вера Нада” је млада организација која се хвала Богу свакодневно шири и приступају нам нови чланови. Ми никада нисмо јурили за познатим људима, најбитније нам је да су то људи који искрено верују у вредности које промовишемо и који су спремни да се за те вредности боре до победе. Посебно ме радује што у својим редовима имамо доста младих, образованих људи са кристално чистим и исправним националним ставовима и који представљају будућност нашег Покрета али и Србије.
На конференцији за новинаре посвећеној стварању Покрета рекли сте „Ми ћемо му (Вучићу) политички дисати за вратом”, „непрестано указивати на корупцију и на пропусте власти”. Шта сте успели да урадите од овога?
Сматрам да смо обећање испунили. Организовали смо велики број акција у Београду и другим градовима Србије по којима смо постали препознатљиви јер су потпуно аутентичне, другачије од свега до тада виђеног на политичкој сцени. На пример, у центру Београда поставили смо плакате са натписом „Вучићу врати камилу!“, како бисмо указали да је председник Александар Вучић прекршио закон и за себе задржао камилу направљену од злата коју је на поклон добио током службене посете Уједињеним арапским емиратима. Своје тврдње доказали смо фотографијама и видео снимком које смо ексклузивно објавили. Веома запажена била је акција када смо испред Председништва Србије поставили надгробне споменике који симболизују бројне институције Србије чији је кредибилитет потпуно уништен бројним аферама и лошим кадровским решењима. Жестоко смо критиковали Вашингтонски и Бриселске споразуме којима режим у Београду предаје једну по једну надлежност нелегалној власти у Приштини због чега смо пре неколик недеља блокирали административни прелаз између централне Србије и Косова и Метохије. Недавно смо упозорили јавност у Србији да Вучић убрзано ради на довођењу поглавара Римокатоличке цркве, папе Фрање, у Србију, чему се противи не само Српска православна црква већ и огроман број њених грађана.
Својевремено сте рекли „Наш политички противник је Александар Вучић“. Имате ли и даље противнике или савезнике на српској политичкој сцени?
Главни противник остаје нам Александар Вучић све док његов режим не буде отеран са власти. Сви други политички актери који га подржавају су лако заменљиви и суштински небитни. Он се смишљено окружио људима који немају никакав лични, професионални или политички интегритет. Његови сарадници не уживају поверење грађана Србије, познати су по лажним факултетским дипломама и докторатима, уплетени су у небројене криминалне афере. Вучић такве сараднике бира јер су му такви најпослушнији и препушта им да управљају министарствима, градовима широм Србије и јавним предузећима у којима свакодневно праве огромне штете. Недавно је Електропривреда Србије доживела колапс јер је на њеном челу нестручан човек који се пре тога бавио печењем и продајом прасића.
Што се потенцијалних политичких сарадника тиче, ту су могућности прилично ограничене. Пре свега због чињенице да је Александар Вучић под своју контролу ставио скоро све политичке странке и покрете који су важили за националне и патриотске. Друго, могућности сарадња са странкама и покретима који су проевропски опредељени, ограничене су због нашег става да Србија треба да прекине евроинтеграције, окрене се Евроазијској унији и постане члан ОДКБ.
Какав је ваш став о питању Косова? Да ли сматрате да регион има право на самоопредељење или је ово што се десило на Косову и Метохији посебна саботажа, вештачки намештена од колективног Запада?
Отимање Косова и Метохије само је наставак агресије НАТО пакта и водећих земаља Европске уније која је започела распадом бивше СФРЈ (Социјалистичке Федеративне Републике Југославије). САД, Ватикан, Немачка и друге западне земље тада су признале противправну сецесију Словеније и Хрватске што је био увод у крвави грађански рат на нашим просторима. Српском народу тада није признато право на самоопредељење, као ни право да живи у једној држави, већ је специјално формирана „Бадинтерова комисија“ донела одлуку да се унутрашње, међурепубличке границе не могу мењати већ да све бивше републике морају остати у границцама које нису историјске већ их је одредио комунистички режим. Због тога су значајне територије на којима је живео искључиво српски народ остале у Хрватској, као и у Босни и Херцеговини. Већина Срба из Хрватске касније је протерана или побијена у акцијама хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“ којима су руководили НАТО генерали. НАТО агресија настављена је 1999. године, бомбардовањем Србије и Црне Горе како би насилно била формирана држава којом владају нарко картели и међународни исламски терористи, такозвано „Косово“. Косово и Метохија је под окупацијом НАТО пакта али сила никада не може креирати право. Сваком злу дође крај па ће крај доћи и том злу. Зато никада не смемо признати независност „Косова“ већ морамо јачати национални дух, економску али и војну снагу као и везе са традиционалним савезницима како бисмо у повољном тренутку вратили под своје окриље Косово и Метохију као што је Руска Федерација у свој састав вратила Крим.
Како мислите о развоју сарадње Србије и Русије? Мислите ли да наше земље повезује нешто више од ситуационих питања геополитике и економије?
Историјске, националне и духовне везе руског и српског народа веома су дубоке и слободно могу рећи нераскидиве. То је исконска веза, осећај заједничког порекла, заједничке историје, осећај припадности нашој православној вери. Колико год се режими у Србији трудили да те везе покидају и минимизују, обичан народ веома добро осећа и зна да су му срце и душа на истоку а не на западу.
Међутим, званична српска политика је већ дуже од двадесет година окренута искључиво сарадњи са западним земљама. Зато је неопходно појачати све видове сарадње између Руске Федерације и Србије и активно радити на додатном зближавању и бољем упознавању руског и српског народа. Примера ради, западни медији су одавно веома присутни и остварују веома велики утицај у Србији док руских медија готово да нема, са изузетком агенције Спутник која има заиста минималан утицај на јавно мнење.
Сарадња по питању образовања је такође на веома ниском нивоу. Мали број људи у Србији зна да је Руска федерација омогућила бесплатно студирање на престижним руским универзитетима за један број наших свршених средњошколаца, али да већи део тих места остаје неискоришћен због потпуне незаинтересованости српских власти. Мора се повећати број авионских летова између наших земаља како би путовање било лакше и јефтиније јер ће се тиме појачати и олакшати сви видови сарадње. Свакако је веома важна економска сарадња али се мора ширити и сарадња између наших православних цркава.
Какав је став странке о приступању Србије ЕУ, као и сарадњи са САД и Кином?
Наш Покрет има чврст став да Србија нема ни економски ни национални интерес да постане члан Европске уније. ЕУ третира Србију као своју колонију чије ће природне ресурсе искоришћавати али и као извор јефтине и квалитетне радне снаге. Десетине хиљада доктора, инжењера, ИТ стручњака али и возача, столара, зидара сваке године трајно напушта Србију и одлази на запад, да гради туђе земље и подиже њихов БДП што Србији наноси огромну штету. Фабрике које су странци отворили у Србији имају привилегован положај у односу на домаће, држава им даје огромне субвенције за свако радно место, даје им бесплатно земљиште, ослобађа их плаћања пореза. Када зараде колико могу на нашој муци, западни „инвеститори“ државу уцењују да добију нове субвенције или затварају фабрике преко ноћи и раднике остављају на улици. Србија се мора окренути сопственим интересима, помоћи свог сељака, свог радника, своје предузетнике јер је то једини начин за здрав, стабилан и дугорочан економски раст.
Што се тиче Кине, сарадња са том државом је значајно повећана претходних година али између наше две државе не постоје везе и односи какаве имамо са Руском федерацијом. Та сарадња се пре свега заснива на економским интересима Кине и њеном политиком повећања утицаја широм планете. На највишем државном нивоу између председника Сија и Вучића договорено је да Кина гради аутопутеве и друге крупне инфраструктурне пројекте по Србији. Србија је од Кине добила огромне, скупе кредите и значајно се задужила али наша држава од тога није имала велике користи већ је сав профит остао кинеским државним фирмама које за све послове ангажују своје раднике. Вучић је природне и економске ресурсе Србије подредио својој власти и странцима даје све што желе како би себи лично обезбедио политичку подршку. Тако је американцима обећао изградњу нуклеарне електране у Србији, Кинезима је дао железару Смедерево, Мајданпек, Бор и изградњу инфраструктуре, са Французима је без тендера договорио изградњу београдског метроа у вредности преко 6 милијарди евра, Уједињеним арапским емиратима је поклонио 100 хектара најскупљег градског грађевинског земљишта за изградњу пословно стамбеног комплекса „Београд на води“. Од свих тих пројеката економску корист извлаче странци док српском народу остају дугови и загађење животне средине, док Вучић добија политичку подршку. Мултинационална компанија Рио Тинто покренула је уз помоћ режима још један, по животну средину посебно штетан пројекат експлоатације литијума под називом „Јадар“. Због тога се недавно на протесте дигао обичан народ који је блокирао аутопутеве и друге најважније саобраћајнице широм Србије док Влада није повукла два закона донета искључиво у интересу странаца.
Извор: RuSerbia.com
