Иствуд сматра да је њихово деловање толико деструктивно и разарајуће. Он се позива на мишљење неколико безбедносних експерата.
У свом објашњењу он нуди да разлог за забрану лежи у томе што су два система ТОС-1 Буратино и ТОС-1А Солнцепек заправо самохони ракетни бацачи пламена јер испаљују ракете које стварају ватрени зид попут напалма кад погоде своју мету.
Он додаје и да Американци нису невини, када су се борили против Талибана који су се скривали у подземним комплексима у Авганистану, када су кориштене ракете Хелфајер са запаљивом бојном главом.
Иствуд подсећа да је ТОС-1А заправо термобарично оружје, направљено тако да ствара интентивну топлоту и притисак користећи смртоносни облак паре. Том приликом после експлозије ствара се аеросолни облак.
Иствуд наводи неке уопштене генералије о ТОС-1, па тако он наводи да јеон постављен на тело тенка Т -72 и да је саставни део маневарског рата. Да лансер има 24 цеви у које могу да се сместе ракете калибра 220 мм и да је максимални домет 5 километара.
Иствуд наводи и да је Буратино први пут употребљен 1988. у Авганистану против муџахедина који су се скривали по пећинама. Из њега је настала осавршена верзија ТОС-1А који је боребену примену нашао у Сирији, а чак је био како тврди овај Американац и на украјинско-руској граници 2015. године
Иствуд у својој анализи наводи да је цена овог система око 6,5 милиона долара. Овај систем по њему извезен је у Јерменију, Азербејџан који су га користили у прошлогодишњем рату на Нагорно Карабаху, затим Ирак, Сирија, Казахстан.
Руси су ТОС-1А користили у Другом чеченском рату 1999-2005 и да је током рата деловање овог система страдало 37 цивила, а њих 200 рањено у покушајима да се са лице збришу стамбени објекти.
Иствуд се у свом ауторском тексту пита и може ли међународна заједница да заустави њихову употребу?
Године 1980. развијен је протокол под називом Забране или ограничења употребе запаљивог наоружања (Протокол III). Human rights vatch, сарађујуц́и са Међународном коалицијом за људска права на Правном факултету Харварда, има за циљ да више земаља усклади са забраном запаљиве муниције према Протоколу III.
Међутим, извештај Хуман Ригхтс Ватцх-а и Харварда истиче да је Протокол ИИИ стар преко 40 година и да је сувише уско написан. Термобарично оружје није посебно обухвац́ено Протоколом ИИИ јер се смернице више односе на општу запаљиву муницију, напалм и муницију са белим фосфором.
Време је да групе за људска права ближе погледају термобарично оружје и обезбеде средства за њихово регулисање. Међутим, њихова употреба је вероватно превише распрострањена да би направила разлику када се покушава забранити.
Извор: Курир
