Све то у тренутку када се руске снаге гомилају на украјинским границама, Москва захтева повлачење НАТО-а из неких својих држава чланица, а Кина све гласније најављује поновно преузимање Тајвана - силом ако је потребно.
Мали, регионални сукоби и даље избијају широм света. Етиопија има грађански рат, украјински сепаратистички сукоб убио је преко 14.000 људи од 2014. године, побуне у Сирији тињају, а Исламска држава дивља деловима Африке.
Али како изгледа будућност ратовања великих сила и да ли Запад одговара изазовима који су пред нама?
Прво, "будућност ратовања" је већ ту. Многи аспекти великог сукоба између Запада и рецимо Русије или Кине већ су развијени, увежбани и распоређени, пиш еBBC.
Русија је 16. новембра извршила ракетну пробу у свемиру, уништивши један од својих сателита. Кина је током лета спровела тестове својих напредних хиперсоничних пројектила, способних да путују много пута већом брзином од звука. Офанзивни сајбер напади постали су редовна свакодневна појава, нешто познато као "ратовање испод прага“.
Мишел Флурној је била Пентагонова шефица за америчку стратегију за време председника Била Клинтона и Барака Обаме. Она верује да је усредсређеност Запада на Блиски исток у последње две деценије омогућила његовим противницима да из сустигну у војном смислу.
"Ми смо заиста на стратешкој прекретници где ми – САД, УК и наши савезници – излазимо из 20 година фокусирања на борбу против тероризма и против побуњеника, ратова у Ираку и Авганистану, и схватамо да сада имамо озбиљну конкуренцију великих сила", рекла је она.
Флурној ту мисли на Русију и Кину, које су у Интегрисаном прегледу британске владе описане као "акутна претња“ и дугорочни "стратешки ривал" Западу.
"Док смо ми били фокусирани на шири Блиски исток, ове земље су се школовале на западном начину ратовања. И почеле су масовно да улажу у читав низ нових технологија", рекла је она.
Много тога је усмерено на сајбер активности – напади који имају за циљ подривање структуре западног друштва, утицај на изборе, крађу осетљивих података. Ово је далеко испод прага ратовања и велики део тога се може порећи. Али шта ако садашње тензије између Запада и Русије око Украјине, или између САД и Кине око Тајвана, прерасту у непријатељства? Како би то изгледало?
"Мислим да би се ово одиграло веома брзо и у великој мери би се ослањало на информациони домен", каже Меија Нувенс, виши научни сарадник на Међународном институту за стратешке студије (IICC) фокусирајући се на кинеско коришћење података за војну предност.
"Народноослободилачка армија Кине изградила је нову агенцију под називом Стратешке снаге за подршку која се бави свемиром, електронским ратовањем и сајбер способностима", рекла је она.
Шта то значи у пракси? Па, међу првим стварима које би се десиле у било каквим сукобима били би масовни сајбер напади са обе стране. Било би покушаја да се "заслепи" други тако што би се прекинуле комуникације, укључујући сателите, или чак пресецали витални подморски каблови који преносе податке.
У том случају, највећа војна опасност је непланирана ескалација. Ако ваши сателити не комуницирају и ваши планери који седе у својим подземним командним бункерима не могу да буду сигурни шта се дешава, онда је изузетно тешко калибрисати следец́и потез.
Нувенс верује да им то оставља избор да одговоре на "минималистички" или "максималистички" начин, што носи ризик даље ескалације тензија.
Један фактор који ће вероватно играти главну улогу у будуц́ем ратовању је вештачка интелигенција - АИ која може значајно да убрз ношење одлука и време одговора команданта, омогућавајући им да обрађују информације много брже.
Овде САД имају квалитативну предност у односу на своје потенцијалне противнике и Флурној верује да то може да смањи разлику у областима у којима је Запад бројчано надјачан огромном величином кинеске Народноослободилачке армије.
"Један од начина да се поврати нека квантитативна маса и да се закомпликује противничко планирање одбране или планирање напада је упаривање људи и машина“, каже она. "Дакле, ако имате једну платформу са посадом која може да контролише 100 беспилотних платформи, онда почињете да откупљујете тај квантитативни биланс".
Али постоји једна област у којој Запад опасно заостаје за Русијом и Кином. То су хиперсоничне ракете - супер пројектили који могу да лете било где између пет и 27 пута већом брзином од звука и носе или конвенционалну или нуклеарну бојеву главу.
Русија је објавила успешне тестове своје хиперсоничне крстареће ракете Циркон, проглашавајући да може да победи било коју одбрану било где у свету.
Кинески Донг Фенг 17, први пут откривен 2019. године, носи хиперсонично клизно возило (ХГВ) које може да маневрише кроз атмосферу са готово непредвидивом путањом, што отежава пресретање.
Недавно тестирање америчких система, са друге стране, није добро прошло. Долазак овог оружја у кинески арсенал сада тера Вашингтон да двапут размисли о одласку у рат да би одбранио Тајван ако Кина одлучи да изврши инвазију на њега.
Ипак, управо сада, на прагу 2022. године, руске снаге које се гомилају на граници Украјине, иако свакако укључују офанзивне могућности сајбер и електронског ратовања, углавном се састоје од конвенционалног оружја као што су тенкови, оклопна возила и трупе - иста врста оружја и опреме који би били распоређен у случају да је Москва одлучила да упадне у балтичке државе.
Велика Британија је донела одлуку да смањи своје конвенционалне снаге у корист улагања у нову технологију. Франц-Штефан Гади, специјалиста за будуће ратовање, верује да ће ово сигурно донети користи за 20 година, али пре тога ће постојати забрињавајући јаз.
"Мислим да ћемо имати веома опасан период у наредних пет до 10 година када ће доћи до смањења традиционалног арсенала. Истовремено, многе од ових нових технолошких способности неће бити довољно зреле да заиста имају оперативни утицај", рекао је он.
А у тих наредних пет до 10 година могли бисмо да видимо неке од најопаснијих изазова западној безбедности. Да ли то значи пропаст? Флурној верује да су решење две ствари - блиске консултације и сарадња са савезницима и улагање на правим местима.
"Ако спојимо своје умове и заиста инвестирамо у праве технологије, праве концепте, и развијамо их брзином и обимом, требало би да будемо у стању да спречимо рат великих сила“, каже она. "Требало би да будемо у стању да остваримо своје циљеве и да Индо-Пацифик, на пример, задржимо слободним, отвореним и просперитетним у будућности".
Извор: Курир
