Пише: Емил Влајки
Наравно, увијек постоји теоријска могућност да су то сами Срби урадили, али је та могућност, барем према презентираним и провјерљивим материјалним чињеницама из искључиво западних извора, врло, врло мала.
Ради се о слиједећим злочинима:
а) масакр у реду за крух извршен у Сарајеву: у улици Васе Мискина 27. маја 1992. (16 људи убијено и 144 рањено; аутор ове књиге је у том часу био на неких 50 метара од сцене злочина),
б) први масакр на Маркале пијаци - Маркале И - (5. фебруар 1994, 68 мртвих и 200 рањених)
ц) други масакр, Маркале ИИ (28. аугуст 1995., 37 мртвих и 90 рањених).
*Углавном, (према муслиманским званичним изворима) у наведеним случајевима, била је у питању само једна минобацачка бомба.
*Наравно, Срби су сваког пута били оптужени за масакр, и то је било политички и војно искориштено против Републике Српске и Југославије.
Успркос томе, експерти УН су устврдили са врло великом вјеројатношћу да минобацачке гранате нису могле бити испаљене са српских војних позиција.
*22. аугуста 1992, новинар Лондонског 'Индепендента' Б. Доyле описао је први извјештај УН који је ослободио Србе оптужбе за злочин у реду за крух. Чланак је објављен у 'Индепенденту' под насловом Муслимани убијају властити народ, са поднасловом Босански масакр у реду за крух је био пропагандни трик, према Уједињеним Нацијама.
*У вези другог масакра (Маркале И), исте новинарске и политичке оптужбе против Срба и исти извјештаји од стране УН експерата за експлозиве и балистику: Срби нису били одговорни за масакр. Француска телевизија (ТФл) пренијела је извјештај УН. Новинар Б. Wалкер је извијестио:
"Минобацачка бомба која је убила 68 људи на пијаци у Сарајеву и проузроковала НАТО ултиматум против босанских Срба, испаљена је са муслиманских позиција, према извјештају УН."
Дан касније, француска влада и званичници УН негирали су информацију.
*Погледајмо шта је Давид Овен, копредсједник Управног одбора Међународне конференције за бившу Југославију, написао у својој књизи о Маркале И масакру и шта је Михаел Росе, командант УНПРОФОР-а за Босну и Херцеговину (1994-1995) који је организирао састанак са босанском владом, такођер рекао овим поводом:
"Они који су били блиски генералу Росеу никада нису крили чињеницу да је он на том састанку рекао босанским муслиманским лидерима да је управо био примио информацију техничке нарави која упућује на то да је минобацачка бомба дошла са подручја контролираног од Муслимана а не са српских подручја.
Да је ова информација била обзнањена, резултат НАТО састанка био би сасвим другачији, и да је Изетбеговић хтио да заустави преговоре са УН у очекивању састанка
НАТО-а, генерал Росе би се осјећао обавезан да објави прелиминарне доказе истраге УН.
Сам генерал Росе био је врло обазрив о томе шта се десило на том састанку, али ја знам да је он тог уторка послао извјештај у којем је стајало да је минобацачка бомба могла једино бити испаљена са положаја босанске војске и да се истрага тим поводом даље наставља.
Поврх тога, виши балистички експерт у Загребу изучавао је мапу могуће путање коју су направили истраживачи УН у Сарајеву и вјеровао је да је угао под којим је мина погодила кров пијаце показивао да је точка испаљивања била много вјеројатније удаљена 1.100-2000 метара од експлозије него 2.000-3.000 метара, што је указивало да је мина била испаљена са позиција босанске војске.
Када је ова информација доспјела тог уторка до УН у Неw Yорк-у, број људи који ју је чуо је био знатно ограничен, тако да би се смањила могућност да нешто од тога продре до медија.
Проблем је са тим одговором тај што је у УН у Сарајеву та информација била навелико позната и да је ту било пуно више шансе да доспије до Руса или до босанских Срба." (иста-као Е.В.)
Као и обично, Срби су оптужени и за Маркале ИИ масакр који се десио у аугусту 1995. Овог пута, УН нису оклијевале да одмах осуде Србе и то отворено.
Па ипак, сумње су остале. Показало се да је масакр био лукавство - старо колико и сам рат - да би се испровоцирао НАТО напад.
'Стратешка политика' (Стратегиц Полицy) је објавила: "Функционери америчког Конгреса и чланови обавјештајне службе Велике Британије били су такођер упознати са чврстим договором између америчких власти и Изетбеговићевих људи у Босни око намјештања читавог "цасус белли" за скорашње бомбардирање, најозбиљније од почетка рата наовамо.
Још једном је сарајевска управа намјестила експлозив на градску пијацу. Када се експлозија десила, поново је много људи страдало и Срби су били оптужени да "гађали гранатама" недужне цивиле.
Амерички обавјештајци изјавили су за овај часопис да радар није забиљежио ракете (иако је био укључен). Колатерална штета није одговарала оној која би била проузрокована ракетним нападом.
Као што је доказано и примијећено од стране УН посматрача након претходног 'минобацачког напада на пијацу' било је јасно да је ово поново случај експлозива који је био унапријед намјештен од стране Изетбеговићевих људи, чиме су жртвовали властите грађане само да би пребацили кривицу на босанске Србе уочи врло важних преговора."
Давид Биндер, уредник и специјалиста за Балкан изјавио је у часопису 'Тхе Натион' од 2. октобра 1995.:
"Кључни УН извјештај поводом масакра на пијаци је класифициран као тајна, али четири специјалисте - један руски, један канадски и два америчка - поставили су значајне сумње у погледу његових закључака, сугерирајући да су мине биле испаљене од стране босанских владиних снага а не од стране Срба."
Анализа масакра на пијаци у Сарајеву открива више ствари:
Ароганцију оних који имају апсолутну моћ и никаквог обзира према жртвама и подређеном народу и институцијама? Очигледно је, да су се током рата у Босни и након НАТО-вог покоља југославенских цивила у 1999-ој, водеће свјетске тоталитарне структуре лако ријешиле непослушних шпанских пилота, генерала Леwис МацКензие-а, Михаел Росе-а, Сатисх Намбиар-а (воде међународних мировних снага), па чак и генералног секретара УН Бутрос Бутрос Гали.
Нови свјетски владари нимало не маре за заморчиће, "бескорисне индивидуе и народе", били они Срби, Муслимани, Албанци, чак и Американци (као што смо то показали у првом дијелу ове књиге); све и сватко у сваком моменту може бити жртвован без милости. Врло брзо ће доћи вријеме када господари свијета више неће ничим оправдавати своје војне и остале геноцидне акције.
Јасно је да су масакри на сарајевској пијаци били дијелови једног ширег пројекта и искориштени од стране нових свјетских владара за остваривање њихових интереса, да би покренули западну интервенцију против Срба:
- Масакр који се десио 1992. довео је до санкција УН (трговински ембарго) против Срба у Југославији (30. мај, Резолуција Вијећа Безбједности 757).
- Након другог масакра 1994., босански Срби су под пријетњом НАТО бомбардирања повукли сво тешко оружје на 20 км од Сарајева; дио оружја прешао је под контролу УНПРОФОР-а.
- Маркале масакр из 1995. био је попраћен НАТО зрачним нападима против босанских Срба. "Лисабонски лист 'Diaria de Noticias' (09.02.1996.) написао је о САД/НАТО 'Operation Deliberate Force': 'НАТО је бацио више бомби на насеља босанских Срба у аугусту и септембру 1995. него што су Нијемци бацили на Лондон током Другог Свјетског Рата.'"
Не смијемо заборавити да су у Босни Срби, Муслимани и Хрвати једнако били жртве масакра на пијаци. Нови свјетски владари најприје нахушкају људе једне против других а онда када избију мржња и рат, они се појаве као недужни "хуманитарни арбитри". Зато је криво рећи да су било Срби било Муслимани починили масакре на пијаци. Они су били само несретни извршиоци онога што су смислиле САД-НАТО убице.
Од понедељка читајте на Правди серију текстова Емила Влајкија о Сребреници. Предходне текстове Емила Влајкија погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
