„Шаљу нам опет силне изасланике, у четвртак долази британска министарка, у најави је да ће доћи њихов нови специјални изасланик, па сам се шалио и рекао ко год нама изабере и именује специјаног изасланика и ја ћу изабрати и послати некога и казати ево мој изасланик за Велику Британију“, рекао је Додик.
Додик је упитао „каква је ово прича“.
„С дуге стране човек је командовао НАТО операцијама против нас у РС и овде у Србији. Бомбардовао је српски народ, комадовао тиме овде у Србији, да ли имате неке моралне вредности или морала у свему томе. Он је командовање издигао на највиши морални пиједестал, сада је пресвукао одело генерала, улази у цивилно да прича о демократији“, навео је Додик који је на трибини нагласио да политичка борба за Републику Српски никада није престала, и да је кључна броба била да се не промени Устав за ста је било много покушаја.
Српска не призива рат у БиХ и неће учествовати у рату и ако буде нападнута. Браниће се политичким средствима, рекао је Додик на трибини „Република Српска - враћање отетих уставних надлежности“.
Он је најавио да ће скупштина РС у петак, на дан доношења Бонских овлашћења, одлучивати о враћању отетих надлежности.
Према Додиковој најави, у петак 10. децембра, Народна скупштина Републике Српске одлучиваће о повлачењу сагласности о преносу надлежности на заједничке институције о војсци, индиректним порезима, и Високом судско-тужилачком савету.
„Од Оружаних снага БиХ немамо ништа. У те Оружане снаге Срби не иду, на квоти за Хрвате фали 40 одсто људи. И шта раде муслимани? Хоће да попуне те квоте по принципу „важан је војник“, истакао је Додик.
У буџету БиХ највећа ставка је ставка за одржавање војске, иако се ради, како је рекао, карикатура од војске која више служи да би команданти НАТО долазили и хвалили се како су направили мултиетничку војску.
Оружане снаге БиХ су велики потрошач и буџетска ставка за њихово одржавање износи 370 милиона евра. И то је, према Додиковим речима, још један разлог за повлачење сагласности о оснивању заједничке војске, јер се трошкови константно увећавају, уместо да се смањују.
Парламент ће донети одлуку да у року од шест месеци припреми ново нормативно уређење које се тиче војске. Први предлог је да се преполови састав, а ако не буде спремности за то, закон о Војсци Републике Српске је спреман, а такође и нацрт закона о демилитаризацији, рекао је он.
Кључна борба коју Република Српска води од 2006. је да се не промени Устав БиХ, а било је покушаја, додао је он. Променом устава прича о одузимању надлежности била би приведена крају. У уставу нигде не пише да је високи представник у БиХ предлагач закона и Република Српска на тој основи оспорава сваку наметнуту одлуку.
„Ако смо нешто успели да урадимо, то је да очувамо устав и он је сада окосница онога што радимо. Ми не читамо ништа друго осим устава. Не читамо добре намере, како они то желе да прикажу, него читамо устав, шта је наша надлежност, без обзира што су направљени озбиљни системи из онога што нам је отето, као што су надлежности у области фискалног система, из области правосуђа“, истакао је Додик.
Што се тиче индиректних пореза, Додик напомиње да је, у време када су сви порези наплаћивани на ентитетском нивоу, све функционисало како треба. Он не искључује могућност да је намера да се наплата пореза обједини на нивоу БиХ на почетку била и племенита. Међутим, двадесет година касније, то се испоставља као немогуће, јер БиХ је подељенија данас него икада раније.
Чак и непосредно после рата, постојао је ентузијазам да се нешто заједнички уради, данас нема ни тога, рекао је он.
Извор: rs.sputniknews. com
