Бригада ће имати 250 јединица различите војне опреме, укључујући тенкове Чаленџер 3, оклопне транспортере Боксер, оклопна возила Ајакс, артиљерију, возила за уклањање мина, беспилотне летелице и цистерне за гориво, које би требало да буду „ближе источној Европи у случају рата са Русијом“.
На ову информацију реаговао је Александар Сосновски, главни уредник немачког портала Светска Економија. Он је 28. новембра, у недељу увече, гостујући у емисији код Соловјова у студију ТВ канала Русија 1, рекао да је такав трансфер трупа незаконит, пошто је Велика Британија повукла своју војску из Немачке 2020. године, а нови споразуми нису потписани.
Сосновски је скренуо пажњу на чињеницу да је украјински председник Владимир Зеленски говорио о могућем „пучу“ у својој земљи 1, 2. децембра. Истовремено, 2. децембра, в.д. немачка канцеларка Ангела Меркел имац́е свечано „опроштајно вече”.
Са положаја ће је испратити чета почасне гарде Бундесвера, и у том тренутку, у Немачкој ће завладати „анархија”, оптерећена разним инцидентима у другим земљама. Ту лежи опасност.
Вероватно се питате – зашто ови датуми? Одговорићу – јер најопаснији дани када се нешто дешава у Немачкој су међувладини дани када стара власт одлази, а нова још није створена, појаснио је Сосновски.
Он је објаснио да је Берлин најважнији војнополитички играч Европе. Многа питања се не могу решити без Немачке.
Истовремено, у Немачкој власт треба да добије отворено слаба и безлична коалицију СПД, Зелених и ФДП, која једноставно није у стању да самостално доноси одлуке.
Дакле, сада постоји таква коинциденција која ме тера да кажем – уколико очекујемо непријатељства, онда ће она уследити почетком следеће године, када власт неће моћи да доноси озбиљне одлуке, нагласио је он, износећи став да почетак великог рата очекује почетком 2022. године.
Сосновски сматра да су се парламентарни избори у Немачкој, у јесен 1998, претворили у бомбардовање Београда у пролецће 1999. Избори за Бундестаг 2002. довели су до инвазије на Ирак 2013. Парламентарни избори 2013. претворили су се у Мајдан у Украјини и још један грађански рат у Либији, 2014.
Сви ови трагични догађаји одиграли су се када Берлин није могао нормално да реагује на оно што се дешавало.
Извор: webtribune.rs