Пише: Иван Пајовић
Односи ЕУ и Белорусије оштро су се погоршали после избора за председника Белорусије 2020. године на којима је Лукашенко добио 80% гласова. Земље ЕУ сматрају изборе непоштеним, а протести против резултата почели су у Белорусији у ноћи 9. на 10. август 2020. Белоруска страна сматра да ЕУ нема права да се меша у унутрашња дешавања у сувереној земљи и од тада започињу затегнути односи.
Што се тиче миграционе кризе, она је започела августа 2021. године, када су мигранти покушали прећи Литванску границу, а потом, не успевши, окренули се у правцу Пољске. Поставља се питање откуда велики број миграната у Белорусији. Они су почели масовно да долазе у ту земљу у лето 2021. године, јер им је Белорусија понудила туристичке визе, а потом су се упућивали на границе ЕУ. Европска Унија оптужује белоруске власти за злу намеру и то с правом, јер је Белорусија, поред тога што је олакшала добијање туристичких виза, обезбедила мноштво летова из земаља Блиског Истока, а туристичке агенције су отворено обећавале могућност преласка у земље ЕУ. Многим избеглицама није ни предочено да Белорусија није земља-чланица ЕУ. На крају је утвђено да белоруски граничари спроводе избеглице до граница Пољске и Литваније. Постало је јасно да иза свега стоје белоруске власти са циљем вршења притиска на ЕУ, која је постала главни Лукашенков непријатељ.
Сада се на граници налази око четири хиљаде миграната, који су тамо направили читаве логоре од шатора. Што се тиче Пољске, она је адекватно реаговала на појаву кризе, појачавши војно и полицијско обезбеђење границе, али поставивши и физичке баријере. Поред тога што у Пољској ово сматрају хибридним ратом, у понашању Белоруса виде и продужену руку Русије.
За белоруске власти ово је одговор на увођење санкција против Белорусије у вези председничких избора. Санкције су нанеле озбиљан ударац белоруском извозу, практично одсекавши Белорусију од европског тржишта. Белоруске власти су повукле провокациони потез довевши мигранте, очекујући да ће на тај начин приморати ЕУ на преговоре са Лукашенком и уз помоћ неке врсте уцене изнудити укидање макар дела санкција.
Иако чудно звучи, ова криза иде на руку пољским властима. Пољска на кризу реагује јасно и оштро, јача границу, а у неким регионима увела је и ванредно стање. Она за кризу оптужује једнако и Белорусију, и Русију, добијајући подршку од Брисела. Корист коју Пољска из овога извлачи је чињеница да је њен сукоб са ЕУ одгурнут у други план од момента почетка миграционе кризе на њеној граници. Неколико месеци раније започео је конфликт са ЕУ око реформе правосуђа и људских права, а евробирократија је почела да врши материјални притисак на Пољску не исплаћујући им новчане транше и кажњавајући их за неусклађеност са европским законима. Миграциона криза сада је помирила ЕУ и Пољску, која је постала нека врсте заштитне границе ЕУ и повећава јој углед међу европским земљама.
Колико је ова криза заиста озбиљна и колико угрожава ЕУ? Проблем се не састоји само у мигрантима, већ и у могућности сукоба пограничних снага Пољске и Белорусије. Таква могућност постоји, премда ниједна страна није расположена за такав сукоб. Сами мигранти не представљају никакву претњу ЕУ, јер се на граници налази око 4.000, а у целој Белорусији између 10.000 и 15.000 миграната, што не представља велики број. Чак и када би сви они успели прећи границу, у ЕУ се ништа не би значајно изменило, јер она годишње прима од пола милиона до милион миграната, који границе прелазе преко Грчке и Италије. Само у овој години у Италију је ушло око 55.000 миграната, тако да уколико би у ЕУ ушло још неколико хиљада, то не би ни на шта значајно утицало.
Неке земље отворено оптужују Русију као главног кривца ове кризе. Овакве оптужбе углавном долазе из земаља Источне Европе. Ангела Меркел је обавила разговор о мигрантској кризи са Владимиром Путином, који је изјавио да се ЕУ мора обратити директно Лукашенку. Званична Русија изјављује да са том кризом нема никакве везе, али у исто време не покушава да на неки начин утиче на Лукашенка.
Цела криза заправо изгледа као бура у чаши воде. Чини се да ће се она окончати тако што ЕУ неће изаћи у сусрет Лукашенковој уцени.
Извор: Правда
