То, међутим, не значи да ће Бајден учинити Русију поново досадном. Администрације долазе и одлазе али геополитички изазов који Америци представља руски лидер остаје константа, наводи CNN.
Тренутно стање
Америчко-руски односи су на најнижој тачки од краја Хладног рата. Америчке агенције и даље покушавају да се опораве од огромног сајбер упада за који криве Москву. Западне владе траже од Кремља да одговори на оптужбе да су отровали опозиционог лидера Алексеја Наваљног. А САД редовно продужавају санкције против Русије због рата у Украјини и наводног мешања Москве у председничке изборе у САД 2016.
Један од првих председничких потеза Бајдена био је да нареди опсежну истрагу руског утицаја у САД, од наводног лова на америчке војнике у Авганистану до покушаја уплитања у америчке изборе 2020. Бајденова директорка националне обавештајне службе Ејврил Хејнс ће спровести истрагу, а председиков избор за директора ЦИА, дипломата Вилијам Бернс је и стручњак за Русију.
Али Русија – земља са нуклеарним арсеналом који може да се упореди са америчким – не може тек тако да се стави на кажњеничку клупу. Стручњаци се слажу да руска влада мора да учествује у решавању највећих светских криза, од обуздавања нуклеарних амбиција Ирана до недавног кратког али крвавог сукоба Јерменије и Азербејџана у Нагорно-Карабаху.
Све то значи да ће Бајденова администрација морати да се бакће са Путином како би решили низ спољнополитичких питања, а нарочито повратак Иранском нуклеарном споразуму који је Трамп напустио 2018.
Чак и најзагриженији амерички критичари Путина, попут Мајкла Мекфола, бившег амбасадора САД у Русији признају да Америка мора селективно да укључује Русију у решавање горућих светских питања попут пандемије коронавируса или климатских промена.
Та прљава реч – “ресетовање”
То никако не значи да ће Бајден “ресетовати” политику Вашингтона према Москви. “Ресетовање” се у Вашингтону доживљава као погана реч када се говори о политици према Русији. Разлог? Државна секретарка Хилари Клинтон је 2009. покушала да покрене са мртве тачке односе Америке са Русијом поклонивши министру спољних послова Русије Сергеју Лаврову “ресет” дугме. Проблем је настао јер је реч “ресетовање” погрешно преведена као “терет”.
Ствари су тада кренуле силазном путањом. После парламентарних избора у Русији 2011. за које се по Западу тврдило да су покрадени, Путин је оптужио Клинтонову да је промовисала “страно мешање” у унутрашња питања Русије.
Сукоб Русије и САД додатно се погоршао 2014. када је Москва припојила Крим и подржала сепаратисте у источној Украјини. А потом је уследио Трампов “наступ” на самиту са Путином у Хелсинкију 2018. када се тадашњи амерички председник састао са руским лидером и рекао да “не види ниједан разлог” зашто би Русија била одговорна за уплитање у председничке изборе у САД 2016.
У Вашингтону ипак постоји консензус – истина врло невољан – да садашњи односи са Русијом једноставно не функционишу и још у августу је група спољнополитичких стручњака позвала администрацију САД да “преиспита” америчку политику према Москви.
“Није нормално да две земље са довољно наоружања да униште једна другу за пола сата и униште цивилизацију немају функционалне дипломатске односе”, наводи се у писму стручњака које су потписали, између осталих, Фиона Хил, бивша Трампова саветница за Русију и Џон Хантсмен, бивши амбасадор у Моксви.
Отворено писмо стручњака изазвало је реакцију неких бивших дипломата, војних и обавештајних званичника и других који сматрају да Путина треба оштрије обуздати.
Потписници првог писма одговорили су да не траже “ресетовање” веза са Русијом већ отворено сагледавање политике САД према Москви.
Нови старт
Обе групе се, међутим, слажу да Америка мора да сарађује са Русијом на контроли наоружања, а једно од првих питања са којим ће се сусрести Бајденова администрација је истицање споразума о контроли нуклеарног наоружања – Нови СТАРТ. Бајден је најавио да је расположен за петогодишње продужење пакта о смањењу стратешког наоружања.
Контрола наоружања није “секси” и техничко је питање које изискује прилично стрпљења и дипломатског такта, али је неопходно. Поверење између Русије и Америке потпуно је нестало, а две земље су напустиле све договоре о смањењу наоружања.
Случај Наваљни
Питање које је од већег значаја за америчко-руске односе тиче се унутрашње политике Русије. Тровање Путиновог противника Алексеја Наваљног у августу обновило је дебату о томе како САД треба да се поставе према Русији. Сам Наваљни је недавно подигао улог својим драматичним повратком у Русију: Два дана после његовог хапшења, тим Наваљног је покренуо велику, онлајн истрагу о Путиновом богатству.
Џејк Саливан, Бајденов саветник за националну безбедност, затражио је моментално ослобађање Наваљног који је ухапшен чим је слетео у Москву.
“Наваљног треба сместа ослободити а починиоци овог скандалозног напада на његов живот морају бити приведени”, навео је Саливан на Твитеру. “Напади Кремља на Наваљног нису само кршење људских права већ и увреда са све Русе који желе да се њихови гласови чују”, додао је он.
Путин има све државне ресурсе и позамашан безбедносни апарат да угуши сваки привид опозиције у земљи, али је случај Наваљни показао да је остарели и изоловани Путин изгубио сваки контакт са својим народом.
Чини се невероватним да би улични протести могли да збаце Путина са власти али је руска опозиција са повратком Наваљног добила на замаху, снази и самопоуздању.
Било би грешка сматрати Наваљног либералом у традиционалном западњачком смислу те речи. И његова политика борбе против корупције има у себи елементе популизма и руског национализма, а Наваљни је показао да се не либи да се удружи са другим, продржавним странкама у борби против Путинове Уједињене Русије на локалним изборима. Чак је и одлуку Твитера да суспендује Трампов налог назвао “неприхватљивим чином цензуре”.
Као што се да видети на примеру Наваљног, ко ће победити или изгубити у Русији је на Русима да одлуче.
Зашто је Путин прихватио да Русија учествује у игри пандемије прочитајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
