Упркос америчким санкцијама и претњама, полагање цеви на данском делу трасе руско-немачког гасовода „Северни ток 2” настављено је ових дана.
Како преносе немачки медији, посао би требало да се оконча до краја априла, а тамошње власти, упркос отвореним претњама из Вашингтона, не одустају од окончања овог пројекта.
Полагање цеви гасовода Северног тока 2 у данским територијалним водама требало би бити довршено у априлу, рекао је инвеститорима према руским медијима портпарол руске газне компаније „Гаспром”. Упркос америчким санкцијама и претњама, полагање цеви на данском делу трасе руско-немачког гасовода „Северни ток 2” настављено је ових дана.
Како преносе немачки медији, посао би требало да се оконча до краја априла, а тамошње власти, и поред отворених претњи из Вашингтона, не одустају од окончања овог пројекта. Полагање цеви гасовода "Северног тока 2" у данским територијалним водама требало би бити довршено у априлу, рекао је инвеститорима руским медијима портпарол „Гаспрома”.
„Изградња гасовода у данским водама се наставља. То је главни сегмент који још није довршен а вероватни је рок завршетка његове градње април 2021.", рекао је инвеститорима у уторак, према извештају агенције Тасс, Антон Демченко.
Газпром је спреман да доврши пројекат, рекао је: „Градњу ћемо довршити и гасовод отворити у планираном року”.
Нови председник немачке владајуће странке Хришћанско-демократске уније Армин Лашет прошле је недеље изјавио да Немачка не сме да одустане од „Северног тока 2” у знак протеста против понашања Русије у случају Алексеја Наваљног, руског блогера који је недавно осуђен на казну затвора.
„Мислим да је то дно политичке културе када се уместо трезвене расправе о неком проблему покушавају наметнути клишеи', рекао је Лашет за агенцију Ројтерс.
Иако сви водећи немачки политичари, од канцеларке Ангеле Меркел, председника Франк-Валтера Штајнмајера до новог шефа ЦДУ-а Лашета и СПД-ових политичара у Влади и Бундестагу, наглашавају да је „Северни ток 2” приватни економски, а не државни пројекат и да држава нема шта да одлучује о његовом заустављању, један потез немачке владе показује супротно, пише хрватски „Вечерњи лист”.
Прошлог лета је објављено да је немачка влада летос у тајности понудила Трамповој администрацији да ће уложити милијарду евра у ЛНГ терминале за увоз америчког течног плана, а заузврат тражити да се не уводе америчке санкције против „Северног тока 2”.
Сада је објављен и документ о том покушају тајног споразума о куповини мира за руски гасовод и та би објава могла да покрене скандал за владу Ангеле Меркелове, али и СПД-овог министра финансија Олафа Шолца, који је писао понуду Американцима.
Џулијан Репке, новинар таблоида „Билд” ту понуду назива корупцијом јер немачка влада, заобилазећи парламент, нудила милијарду евра порезних обвезника Трамповој влади, од које такође тражи да заобиђе процедуру у Конгресу, а све с циљем од ког на крају највећу корист има Путинов режим.
Гасовод би требало да удвостручи испоруке руског гаса у Европу преко Балтичког мора, на 110 милијарди квадратних метара, а већ је дуго предмет спора између Русије и САД-а који сматра да ће појачати зависност Европе од руског гаса и жели повећати продају властитог гаса.
Гасоводу се противе и неке европске земље, најпре Пољска, а Украјина га критикује зато што ће преусмерити пошиљке руског гаса на другу трасу и лишити је транзицијских накнада.
Зашто је Јељцин избрао Путина за наследника, читајте ОВДЕ.
Извор: Политика
