У пресуди тзв. Судског већа се наводи да се Ђокић проглашава кривим за ратни злочин против цивилног становништва у марту и априлу 1999. – да је у насељу „Кристал“ у Пећи, према овој пресуди, пуцао на ауто у којем су се налазила два детета, која су том приликом и рањена, те да је учествовао у нападима и протеривању цивилног становништва.
За пресуду кључно је било сведочење сведока, пре свега двојице од три, колико се појавило након 21 године од овог злочина.
Пантовић је нагласио да се на почетку судског процеса појавио адвокат у име оштећених породица, који је сведоке предложио упркос томе што је за то, како тврди Пантовић, истекао законски рок за предлагање нових сведока.
„Законски рок је истекао пре почетка главног суђења на другом припремном рочишту, а сведоци су наводно жртве Ђокићевог ратног злочина, нису се појавили 21 годину да сведоче“, каже.
„Тај злочин су истраживали УНМИК, ЕУЛЕX, Косовска полиција, Окружни суд у Пећи. Нико никада није споменуо Зорана Ђокића, нити су се сведоци појавили 21 годину, а били су у обавези да пријаве ратни злочин.Они се нису пријавили за сведочење чак ни када је Ђокић ухапшен. Током мог испитивања нису имали адекватне одговоре ни на то зашто нису пријавили ратни злочин оволике године, нити на сам догађај који повезује да је у њему био умешан Ђокић. Тврдим да их је адвокат довео и инструисао“.
Пантовић додаје да и ономе ко није упућен у случај треба да буде симптоматичан и податак тај да се Зоран Ђокић све до хапшења, кретао слободно Косовом, где је и живео, укључујући и његове одласке у Пећ и да је то доказивао.
Адвокат Пантовић је потресен пресудом и каже да у скоро тродеценијског адвокатској пракси није доживео сличан случај – да „невин човек преко овако некредибилних и инструисаних сведока, и мимо закона, буде осуђен“.
„Верујте, у својој пракси, ево 26 година, нисам видео никада овако нешто. Имам искуства и умем да препознам и откријем лаж, а овај човек невин седи у затвору. У нормалним околностима не би био ни оптужен, а камоли осуђен“, казао је.
На питање како је онда могло да се догоди тако нешто, Пантовић је уверен у наводну пристрасност суда.
На питање да судске процесе прате и међународни посматрачи, Пантовић каже да је овај случај пратио „једино ЕУЛЕX“, али да током пандемије њихов представник се није појављивао у судници, све до завршне речи и данас, када се изрицала пресуда.
Сада преостаје жалба Апелационом суду, а на питање шта очекује од тога, Пантовић каже да се у суду налазе „пристојне судије“ млађе генерације али и да су оне под притиском да општи наратив – пронаћи кривце Србе као извршитељи ратних злочина.
Као пример наводи случај Дарка Тасића када је од стране грађана, нападнут у Призрену.
„Био је то напад грађана на зграду суда који су намеравали да се обрачунају са окривљеним, са нападом на аутомобил у којем је окривљени из затвора доведен у суд ради изрицања пресуде. Практично као линч“.
Одбрана ће, по добијању писмене пресуде, уложити жалбу Апелационом суду.
Зоран Ђокић ухапшен је на прелазу Јариње и у притвору је од 2. фебруара 2019. године. Две године након хапшења, судски процес у првом степену окончан је почетком фебруара.
Према тзв. оптужници подигнутој у јуну 2019., Ђокић се сумњичи да је „у сарадњи са неидентификованом криминалном групом српске националности, током марта и априла 1999. године, починио злочине против цивилног становништва у насељу Кристал у Пећи“, где су, према наводима оптужнице, “насилно ушли у албанске куће, натерали становнике да напусте домове, физички и психички их злостављали, али и убили“.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) February 11, 2021
Извор: РТС
