У другој половини 1920-их, Црвена армија је одлучила да замени застарели револвер Наган модел 1895, јер брзина ватре и ватрена снага више нису били довољни. Развој новог пиштоља са вишим борбеним карактеристикама поверен је славном руском оружару Фјодору Токареву.
Први узорци су направљени до 1930. У исто време, војска је добила главну серију обећавајућег оружја. После неколико година војних тестирања и након неких модификација, усвојен је „7,62 мм самонапуњиви пиштољ модела из 1933. године“, познатији као ТТ (Тулски Токарев).
Токарев је створио моћно, поуздано, лако за одржавање и јефтино оружје за производњу. Истина, у дизајну је било прилично позајмљених решења. Попут Колта америчког оружара Џона Браунинга, и пиштољ се заснива на енергији трзаја са кратким ходом цеви. Закључавање се врши искривљавањем у вертикалној равни помоћу љуљајуће „минђуше“. Исто као и код Браунинга.
"Токарев је углавном био самоук", објашњава за РИА Новости стручњак за пешадијско наоружање Максим Попенкер. "Полазио је од дизајна Џона Браунинга. Али огромна већина савремених пиштоља на овај или онај начин копира Браунинга. Американац је био пионир, сматрао је оптималним решења која су и данас актуелна “.
При стварању оружја није потребно „измишљати точак“. Главни задатак дизајнера је да узме доказане струјне кругове и распореди их на најбољи могући начин, додао је стручњак.
Плусеви и минуси
Наравно, Токарев је применио и оригинална решења. На пример, први пут у свету код ТТ, читав механизам окидача био је засебно уклоњиви појединачни блок.
Друга карактеристика је да нема осигурача. Пре стављања пиштоља у футролу, окидач је био напола напет. То је, наравно, минус - спонтани хици нису били ретки, поготово када оружје падне. Остале слабости су недовољан капацитет магацина (само осам метака) и лоша фиксација. А ТТ је био ефикасан само на мањој удаљености.
"ТТ је оптимизован за производњу у објектима који су тада били на располагању", каже Попенкер. "У то доба овај пиштољ је био добро оружје за блиску борбу. Али данас је, наравно, застарео. Иначе, недостатак осигурача није нека врста грешке Токарева, већ захтев купца. Према легенди, Ворошилов је на томе инсистирао, на основу сопственог искуства. ТТ има не баш угодно држање - његов облик је такође изабран да смањи трошкове масовне производње. "
А калибар 7,62 је израђен према постојећем калибру 7,63 Маузер. Такав метак је био префериранији од девет милиметара („Лугер“).
"Лугерова муниција имала је сјајан зауставни ефекат", појашњава Попенкер. "Али Маусер у ствари има исти калибар као Наганов револвер и Мосинова пушка. Сходно томе, цеви новог пиштоља могле би се правити на постојећој опреми , без стварања додатних капацитета за оружје од девет милиметара “.
Дуг борбени пут
ТТ је примио ватрено крштење у биткама код Халкин-Гола и језера Хасан крајем 1930-их. Совјетски војници су такође користили пиштољ током Зимског рата са Финском. Али, наравно, постало је заиста масивно оружје за самоодбрану у Другом светском рату.
Ово је исто симбол победе као тенк Т-34, пушкомитраљез ППШ или јуришни авион Ил-2. Са ТТ су се борили официри свих родова војске: пешадинци, тенкисти и артиљерци, пилоти. Једноставност и ниска цена омогућили су производњу више од 800 хиљада ових пиштоља током ратних година.
После 1945. '’тетејци'’ нису служили само у војсци, већ и у органима за спровођење реда и закона. Иако ово оружје није било баш погодно за полицију због преснажне муниције. Оперативци су признали: ТТ је још увек војни пиштољ. Метак би могао да пробије тело криминалца и повреди случајне пролазнике. Милицији је било потребно компактније оружје, са већом зауставном силом, а не пробојним метаком.
Усвајањем јуришне пушке Калашњиков, у војсци је нестала потреба за моћним пиштољем. Стога је од 1951. године деветомилиметарски Макаров почео да улази у војску, милицију и специјалне службе СССР. Био је сигурнији, јефтинији и лакши за производњу.
ТТ је уклоњен са производне траке 1952. године. Укупно је у СССР произведено више од 1,7 милиона јединица овог оружја. Као службено оружје, ТТ се користио у оружаним снагама још десетак година, а у полицији се држао до средине 1970-их.
ТТ је стекао велику популарност у иностранству, а у неким земљама постсовјетског простора снаге безбедности су и даље наоружане њиме. Поред тога, примерци произведени по лиценци у Мађарској, Румунији, Кини и другим земљама дистрибуирани су у огромним количинама широм света.
Крагујевачка фабрика '’Застава'’ и даље производи пиштоље на основи совјетског '’тетејца'’, а прва и најпопуларнија верзија у Србији је свакако М57 у оригиналном калибру 7,62 мм Токарев.
Интересантан податак је да је најчувенији руски конструктор оружја поседовао пиштољ ТТ произведен 1942. године, а његов лични пиштољ можете видети на видео снимку испод:
Како је тетејац постао омиљени пиштољ у Срба, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
