Пише: Војислав Милованчевић

Као човек који обожава кампање, Александар Вучић није одолео ни овог пута да се укључи у борбу за избор првог човека Српске православне цркве. Иако он сам нема могућност да се кандидује, његова подршка, као човека који је персонификација власти у Србији, дала је ветар у леђа појединим владикама да покушају да направе од Цркве месни одбор Српске напредне странке.

Ипак, да бисмо могли да разумемо разлоге због чега се Вучић лично укључио у кампању за избор патријарха и због чега власт води рат са појединим владикама као да су у питању најжешчи политички противиници, најпре морамо указати на проблеме с којима се први човек државе суочава, кад су у питању односи са институцијом у коју народ у Србији има највише поверења.

За разлику од претходних кампања које је водио по доласку на власт, након што је претходно прегазио и преузео медије и институције, трка за новог патријарха је неизвесна и Вучић овог пута не рачуна на убедљиву победу. Штавише, сада се плаши да ће да изгуби.

У том светлу треба тумачити његову “теренску иницијативу” и све озбиљније укључивање у црквена питања, односно дружење и састанчење са епископима. Да неће седети скрштених руку, видели смо у претходних месец и по дана, још и пре одласка на Хиландар, где је председник провео најрадоснији хришћански празник.

Почетак кампање за патријарха обележиле су владике које су у својим спевовима уздигли лик и дело председника до небеских висина. Неки су у том лиричком заносу отишли толико далеко да су га чак представили као српску верзију Исуса Христа, односно као (бого)човека који прима ударце за све нас, јер му је интерес српског народа испред свега на свету.

Било је и оних који су се захваљивали због његове широке руке и спремности да помогне више него ико у “новијој српској историји”(где ли су само покупили овај термин?), свесни да је рука која даје увек изнад оне која прима и да љубљење исте може да донесе вишеструку корист за оног ко је послушан.

А бити послушан у првом реду значи гласати по наредби, а не по савести, јер само подобан патријарх гарантује хармоничан однос са државом и финансијску потпору за ћутање владика.

Имајући у виду да је Српска православна црква једна од ретких институција коју Вучић није успео до краја да преузме и сломи, те да из исте с времена на време допиру гласови који не пријају његовим ушима, сусрети са епископима(што јавни, што тајни) показују да је за њега тренутно питање свих питања – ко ће бити нови поглавар.

Уколико би на трон дошао неко ко неће беспоговорно климати главом на сваки његов потез и ко би умео да каналише незадовољство народа, као што је то био случај у Црној Гори кад је то учино тамошњи духовни вођа Амфилохије Радовић, онда би Вучић заиста имао проблем. Да ли до мере да би му и сама власт била угорожена? То би време показало.

И баш због тога, како себе и своју позицију не би довео у опасност, председник се, заједно са својим сарадницима из државних и црквених структура, дао у изборну кампању. То је и разлог због чега се Сабор овог пута одржава у крипти Храма Светог Саве (ко је рекао видео надзор?) и због чега се инсистира на заједничком колективном смештају за све епископе, јер карантин пре гласања је једини начин да шеф српске државе добије оно што жели.

Вучић је јасно показао шта жели, а сад је на владикама да одговоре да ли ће световна власт и дефинитивно прогутати духовну или су ипак спремни да управо они буду ти који ће, упркос мешању државе, успети да сачувају самосталност и достојанство Српске православне цркве.

Јавни и тајни састанци

За мање од два месеца, председник Србије Александар Вучић и његов тим су организовали низ састанака са представницима Српске православне цркве. Шеф државе је у претходном периоду посетио Хиландар, разговарао епископом тимочким Иларионом, горњокарловачким Герасимом, као и са владиком шумадијским Јованом.

Састанак са епископом шумадијским, који до избора новог патријарха води и Архиепископију београдско-карловачку, обележио један интересантан детаљ кад је владика, током захваљивања Вучићу на помоћи, изјавио да га највише плаши “да људи не изгубе заборав”.

Наиме, Вучић је у Крагујевцу боравио како би обишао радове на цркви посвећеној Светим великомученицима крагујевачким у Шумарицама, а владика Јован је тада рекао да је веома срећан што га је дочекао и да је његова посета “велики дар и благослов”.

“Најавио је да ће помоћи да се ово здање доврши. Народ који није свестан прошлости, није достојан ни садашњости ни будућности. Ово је благословен дан и ући ће у историју епархије Шумадијске и Шумадије да је један председник из љубави дошао да помогне да ово довршимо. Тим све чувамо од заборава и највише што ме плаши као човека и као епископа је да људи не изгубе заборав”, рекао је владика Јован.

Поред Вучића, са епископима редовно разговара и министар спољних послова Никола Селаковић, који је недавно обишао епископа будимског Лукијана, док је син председника Данило Вучић, заједно са делегацијом из Србије, обишао Епархију бихаћко-петровачку на чијем челу се налази владика Сергије.

Ова посета уследила је свега четири дана пошто је овај владика објавио да је “Вучићево распеће наше васкрсење”.

Поред поменутих састанака, упућени из Српске православне цркве истичу да је организован низ тајних разговора о којима јавност није обавештена, а на којима се договарао наступ епископа на предстојећем Сабору.

Донбас жели уједињење са Русијом! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: nova.rs