Нема сумње да Трамп (трампизам) није одустао и да се спрема да настави борбу. Другачије не може ни бити.
Расмусенова анкета из прошлог месеца показала је: да би за Трампову „партију патриота“ – да се избори 2024. одржавају сада – гласало 23 одсто Американаца, а само 17 одсто за Републиканску партију без Трампа.
Демократе би добиле 46 одсто, уз 14 одсто неопредељених бирача.
Анкета телевизије НБЦ показала је да је седам од осам републиканаца за Трампа.
Ово упућује на размишљања о смрти Републиканске странке без Трампа и његове идеологије, али и о сасвим реалној победи ове идеологије и странке (у случају, наравно, поштених избора, а не као прошле године).
Стога, чак и ако је Трамп уморан, постоји много људи спремних да му подметну раме.
Трампов син - Доналд Трамп млађи - већ је поручио Американцима да његов отац неће напустити политику, да „најбоље од Трампа тек следи“.
Много је и других који се врте око „Канцеларије бившег председника“ коју је успоставио старији Доналд. Можда је то ембрион „партије патриота“ или нуклеус будуће обновљене Републиканске партије.
За Трампа је сада најактуелније једно од вечитих „руских питања“ - одакле почети?
Испоставило се да треба почети од друштвених мрежа. Зато што су одиграле нарочито подлу улогу у свим последњим догађајима у Сједињеним Државама.
Механизам пуча изгледао је укратко овако.
Почетком 2020. године Трамп је, према анкетама, побеђивао. Али, америчке друштвене мреже су почеле да изазивају глобалну панику и да `гурају` идеју да читаве нације треба да бескрајно буду `под кључем` ради борбе против коронавируса. А Трамп је оптужен да се омета ту акцију, наносећи штету здрављу људи.
То није помогло јер су Американци, очигледно, у новембру ипак гласали за Трампа.
Тада су гигантске информационе корпорације продемонстрирале своје могућности, укључивши и механизме изненадног појављивања многобројних гласова за демократе.
Ни то, међутим, није донело потпуни успех, јер су нерегуларности биле превелике да не би биле оспорене.
Тада су исте информационе корпорације задале последњи ударац - избациле су актуелног председника САД са друштвених мрежа, стављајући га у информативну изолацију.
У средњем веку и у нешто каснијим временима такво нешто се називало дефенестрација, односно - избацивање политичких противника кроз прозор градске куће.
Данас се појавио појам „деплатформизација“, а односи се на право које су себи присвојиле приватне ИТ-корпорације да у било ком моменту из свог дела интернет-простора искључе кога пожеле.
Трампизам је своју прву победу изборио (2016.), искористивши предности друштвених мрежа, Твитера и Фејсбука.
Три четвртине класичних америчких медија биле су до 2016-те потпале под утицај демократа-глобалиста, али под Трамповим утицајем је отада створена или појачана конзервативна мрежа медија, од старог Вол Стрит Журнала до новог Епок Тајмса.
Догодило се нешто неочекивано. Медији и друштвене мреже требало је да одиграју кључну улогу у субверзивној акцији коју су глобалисти осмислили још 90-их – у дебилизовању становништва, уништавању друштава са њиховим традицијама и претварању људи у контролисане потрошаче, али одједном су мреже почеле да у свом интересу користе и снаге које су се бориле – можда и неуспешно – против тог пузећег левичарског пуча.
На то су интернет-платформе укључиле своје цензорске механизме, деплатформизујући све који су им сметали...
Па, заиста: одакле почети?
Власти двеју туристичких држава - Флориде и Калифорније - покренуле су законодавне иницијативе чија је суштина да се друштвене мреже приморају да унапред објаве по којим критеријумима ће цензурисати изјаве својих корисника.
То јест, траже да клијент унапред зна у какву мрежу се укључује, па да може да направи избор између ове или оне мреже.
За ово су се заинтересовале још неке америчке државе, а појавила се и идеја да социјалне мреже за деплатформисање политичара кандидата на председничким изборима могу бити кажењаване са сто хиљада долара дневно – све док клијент не добије приступ свом рачуну.
Можда је боље законски фиксирати да су друштвене мреже неутралне платформе за све и свакога, а не алати за масовно манипулисање људима.
Проблем је и у томе што је у међувремену постало јасно да су интернет-гиганти који воде друштвене мреже толико огромни да их закони неког тамо Тексаса и Флориде, па чак ни целих Сједињених Држава, више не могу уплашити.
Биће занимљиво видети да ли ће Трамп успети да створи своју моћну друштвену мрежу не чекајући законско обуздавање постојећих монополиста.
А он није уопште није усамљен. Пола америке данас су трамписти.
Примера ради, млада републиканска звезда, елоквентна Кендис Овенс, најавила је стварање своје друштвене мреже (засад има само њен ембрион), чији ће главни задатак бити да контрира дезинформацијама демократа…
Илон Маск је понудио награду од 50 милиона долара, ево за шта, читајте ОВДЕ.
Извор: Факти
