Српска православна црква (СПЦ) је изложена незабележеном притиску од стране режима још од времена када је Александар Вучић пожелео да се окити орденом Светог Саве. Упокојени патријарх Иринеј уз свесрдну подршку Иринеја Буловића издејствовао је ту одлуку упркос противљењу великог броја владика, али и свештенства и монаштва.
Након смрти патријарха Иринеја, притисци су кулминирали јер је Вучић одлучио да за патријарха изабере неког архијереја који су под његовом апсолутном контролом. С обзиром на процедуру избора патријарха која у последњем кругу подразумева избор жребом између једног од три кандидата, Вучић је упрегао сву своју силу, укључујући и медије и службе безбедности да међу та три кандидата буду сва три његова од четири за које лобира: Иринеј Буловић, Порфирије, владика Јован и владика бањалучки Јефрем, који реално није кандидат већ је уведен у причу како би владике из Босне имали кога да подрже и да гласају.
Главни Вучићеви кандидати, владике: Порфирије, Иринеј и Јован
Два месеца лично Вучић или преко својих изасланика у појединачним тајним састанцима врши притисак на владике појединачно да гласају у складу са његовом замисли.
Али, не иде му тако глатко како је замислио. Из појединачних разговора са владикама закључио је да у цркви постоји велики отпор да буде стављена под апсолутну контролу Српске напредне странке (СНС). Зато је смислио још једну превару. Управо Вучићева је идеја која је шокирала владике, свештенство и монаштво да се избор патријарха не врши у Патријаршији како је уобичајено, већ у крипти Храма Светог Саве која је у потпуности покривена безбедносним камерама чиме је тајност гласања онемогућена и преко којих Вучић жели да има увид у то како је гласао сваки владика појединачно, а посебно они на које је лично вршио притисак.
Владика Јефрем, лажни кандидат да задовољи Србе из БиХ?
Овако нешто није забележено ни у време Јосипа Броза које је макар за Српску православну цркву (СПЦ) било најмрачније доба најжешћих притисака. Да ли ће црква одолети притисцима режима и изборити се за своју самосталност или ће пасти под гвоздену чизму човека који је наследник Слободана Милошевића, Мирјане Марковић и Војислава Шешеља - сазнаћемо за неколико дана.
Изборном Сабору присуствују све активне владике, а кандидати за патријарха су сви они који имају пет година епархијског стажа, дакле они који пет година руководе неком епархијом.
Тројица владика који добију највише гласова улазе у тројну кандидатуру, али је услов да добију натполовичну већину, па стога има неколико кругова гласања.
Имена са тројицом изабраних владика стављају се у посебне коверте које се стављају у свето јеванђеље. Јеванђеље се ставља на свети престо. После одслужене литургије приступа се избору патријарха на тај начин што монах кога одреди Сабор узима коверте из светог јеванђеља, претури их неколико пута преко руку и извлачи једну од њих.
Коверат се предаје председавајућем изборног Сабора, који затим чита име новог архиепископа пећког, митрополита београдско- карловачког, патријарха српског.
Како власт припрема владике за гласање за патријарха читајте ОВДЕ.
Извор: Директно
