Баснословни финансијски карамбол крајем прошлог месеца на Волстриту личио је стварно на причу о Робину Худу. Маса скромних америчких инвеститора са 100, 200 долара у џепу, скупљена преко друштвене мреже, устремила се на екипу препредених спекуланата који се рутински кладе на туђу (новчану) пропаст.
Ко је Волстрит мегдан аматера-инвеститора против школовано-лукавих менаџера хеџ-фондова, у чијим је рукама збирно пет билиона долара, за почетак уопште очекивао? Изненађење се поново показало као најјаче оружје. Наиме, брзина и силина масовног финансијског десанта неутврдивог броја корисника берзанске платформе „Рeдит” (има их, за сад, 13 милиона) на кладионицу против „Гејмстопа” – урушене компјутерске фирме за производњу конзола – запрепастиле су Волстрит. Јер, у свом елитном клубу, формација берзанских мегамахера одлучила је да је време да се „Гејмстоп” коначно пусти низ воду.
Овог пута тако није могло.
Користећи лако доступну апликацију „Робинхуд” (у телефону је има око шест милиона Американаца), за кликтање „купи или продај”, новопридошла инвазија инвеститора подигла је у јануару вредност акција „Гејмстопа” за 1.500 одсто. На Волстриту је избила невиђена пометња, која и данас тиња. Посебно зато што је водећи кладионичар против „Гејмстопа” – хеџ-фонд „Мелвин капитал” – за мање од месец дана остао „краћи” за читаве четири милијарде долара за инвестиције.
Америчко министарство правде, Јавно тужилаштво Сан Франциска и Комисија за трговину „фјучерсима” (акцијама с намиривањем у будућности) отворили су ове седмице одвојене званичне истраге поводом недавног берзанског стампеда на акције „Гејмстопа”. Каква је улога платформе „Редит” и апликације „Робинхуд” у берзанском казину, у којем нешто што данас вреди 20 долара за две недеље достигне вредност од 483 долара (акције „Гејмстопа” пале су ових дана на 50 долара), тек ће се вештачити.
У међувремену, поједини менаџери спекулативних фондова на Волстриту јавно признају да стрепе за своју и безбедност својих породица. Један од њих је и Гејб Плоткин, младолики шеф „Мелвин капитала”, личног иметка незванично процењеног на око 300 милиона долара. Плоткин се, наиме, након случаја „Гејмстоп” нашао на удару претњи са друштвених мрежа. Кртице са веба ископале су податак да је Плоткин прошле јесени поред своје виле вредне 44 милиона долара у Мајами Бичу купио још два плаца са две куће и објавио да ће их срушити како би обезбедио квалитетнији животни простор. „Повећао сам обезбеђење за себе и фамилију”, изјавио је Плоткин ових дана америчким медијима.
Да му више није сасвим свеједно, казао је ових дана и Стив Коен, легендарни инвеститор са Волстрита и некадашњи учитељ Гејба Плоткина, који је млађем колеги усред драме око „Гејмстопа” дотурио око две милијарде долара да му помогне око намиривања новчаних обавеза због злосрећног клађења.
„Мени и породици почеле су да стижу ружне поруке на ’Твитеру’. Избрисао сам тај налог”, изјавио је Коен за Блумберг.
Постаје ли кладионица на Волстриту након спектакуларне саге око „Гејмстопа” лично опасна за протагонисте лоптања са судбином акција „начетих” фирми, бременито је питање. На најјачој берзи света почесто се ових дана јавно присећају отмице америчког милијардера Едварда Скота Ламперта 2003. године у Гриничу. Ламперта су киднапери држали 28 сати заточеног на задњем седишту његовог џипа, да би га пустили на слободу тек пошто је обећао да се више никад неће бавити једном врстом берзанских трансакција. На страну што су Лампертови отмичари врло брзо ухваћени: тај страх изгледа није ишчилио.
Данас, након „Гејмстопа”, армија помагача пребогатих спекуланата упиње се чешљајући друштвене мреже, не би ли утврдила које су од хиљада гневних порука упућених моћнима на најбогатијој берзи света реална опасност по њих.
Шта хоће мали амерички инвеститори који су до трговине акцијама „Гејмстопа” стигли преко апликације „Робинхуд”?
Владимир Тенев (35), један од саоснивача „Робинхуда”, истиче да је фирма основана 2013. са мисијом да „обезбеди приступ финансијским тржиштима, не само богатима”. У јеку суманутог трговања акцијама „Гејмстопа” апликација „Робинхуд” навукла је бес малих инвеститора зато што је у једном тренутку опција „купи” волшебно скинута из понуде. Могућност куповине потом је враћена, али је остало питање како се, у ствари, диригује берзанском кладионицом. Одговор је „мутан”.
Било како било, Тенев има јасну намеру.
„Наша мисија је да демократизујемо финансије и она је утемељена у америчком идеализму. Америка се увек поносила собом због своје способности да обезбеди друштвени успон и шансу без много баријера. Национални етос америчког сна стар је колико и сама нација. У 20. веку све се вртело око власништва куће на кредит од 30 година. Сада је време за нови амерички сан, онај у којем су скоро сто одсто сви наши суграђани – инвеститори”, изјавио је Тенев за америчку мрежу Си-Ен-Би-Си.
Неуништиви Трамп се враћа, читајте ОВДЕ.
Извор: Политика
