Полазна основа било је истраживање по коме трећина младих након високе школе жели да оде у иностранство.
Имајући у виду различити степен и врсту образовања оних који одлазе у иностранство, посматрани су трошкови школовања по изабраним факултетима Универзитета у Београду. Прикупљени су и обрађени подаци за Економски, Биолошки, Пољопривредни, Технолошко-металуршки, Електротехнички, Машински, Стоматолошки и Медицински факултет.
Ненад Јевтовић, оснивач Института за развој и иновације је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да су резултати истраживања отворили многобројна питања, јер су показали да поједини факултети нису финансијски доступни породицама са просечном платом.
"Изабрано је осам факултета друштвених и природних наука са Универзитета у Београду и израчунали смо колико тачно кошта школовање сваког од њих. Отворила су се многа питања, питање неједнакости – да ли су факултети свима доступни, питање о томе да ли је потребно задуживање за студије", објашњава Јевтовић.
На питање да ли је тачно традиционално мишљење да исељавање висококвалификованог становништва ствара нето губитак за земљи одговара:
"У највећем броју случајева то јесте губитак за земљу, али не можемо бити једнострани, ако неки нови Никола Тесла оде у свет – то је свакако добитак за човечанство", оцењује Јевтовић.
Истиче да је циљ истраживања да се направи боља усклађеност тржишта рада и образовања, али и да се спречи емиграција.
"Оно на чему бисмо требали да инсистирамо и радимо је да се млади људи који одлазе да се образују ван матице врате са тим стеченим знањем и употребе га у својој земљи", закључио је Јевтовић.
Како стећи имунитет, сазнајте ОВДЕ.
Извор: РТС
