Гостујући на ТВ Прва, Кон је казао како му није било лако да гледа овај филм.
- Није то лако гледати, сама прича је јако тешка. Мени је мајка била Српкиња, а отац Јеврејин. У Јасеновцу сам на списку жртава, међу именима људи који су то заиста страдали, нашао на потпуно исто име и презиме какво је имао мој отац. Он није био у Јасеновцу, али видети то исто име и презиме међу жртвама ми је својевремено дало тај печат - казао је др Кон.
- Да живимо и да учимо. Мислим да ће филм подстакнути на расправу. Неверица је нешто људски. Они који доживљавају да су прозвани, они су у неверици, али када је нешто истина, то исплива на површину. Ово би ипак могло да буде лековито. А све је у једном циљу - да се нешто такво никада више не понови.
Подсетимо, радња филма "Дара из Јасеновца" дешава се током Другог светског рата, у периоду после хрватско- немачке офанзиве на Козари, када локално становништво завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и десетогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Ужас који ће преживети преко Јасеновца до логора Стара Градишка учиниће да Дара одрасте преко ноћи. Дарину мајку и старијег брата убијају, а смисао њеног живота постаје да сачува живот млађег брата.
Многа деца из логора Стара Градишка одвођена су у домове широм Независне Државе Хрватске или смештана по породицама, али је велики број деце убијен или преминуо од последица изузетно тешких услова живота у логору. Дарина судбина је судбина једног детета Козаре и кроз њу је испричана судбина деце Јасеновца.
У филму важне улоге имају и двоје Јевреја - Јаша (ког игра Бојан Жировић) и Бланкица (Јелена Мур). Обоје су имали велике улоге у уједињењу Дарине породице, а филм нам је барем оставио наду да би могло до њега доћи. Јаша је дао снагу Дарином оцу да настави даље, због двоје деце који су му можда и даље живи, док је Бланкица спасила и Дару, и њеног брата. Обоје су платили животом.
У логору Јасеновац старадало је око 700.000 Срба, Јевреја и Рома.
Дугин сматра да Русија треба да предводи Велико буђење против Великог ресетовања! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
