"Обустава довода свеже воде на територију је нека врста средњовековне методе опсаде. Покренућу то питање у Бундестагу тако да Комисија за људска права размотри да ли се крши међународно право, на основу чега се доносе одлуке о прекидима воде, посебно Украјине, где Немачка улаже милионе евра у развој демократских процеса“, рекао је Герт за РИА Новости.
Герт је нагласио да „демократско и толерантно западно друштво“ и даље ћути по питању блокаде воде у региону.
"Ако уклонимо политички контекст и замислимо где је логика Украјине то онда овако звучи: "Ово је наш Крим, то су наши људи, толико их волимо и желимо да их вратимо назад да ћемо одсећи пијаћу воду. То је антихумани приступ“, рекао је Герт.
Раније је шеф кримског парламента Владимир Константинов рекао да ће затражити од Генералног тужилаштва да покрене кривични поступак због покушаја геноцида против организатора водене блокаде полуострва.
Украјина је обезбеђивала до 85 посто потреба за слатком водом на полуострву кроз Северно-кримски канал који води од Дњепра. Међутим, након поновног уједињења Крима са Русијом, снабдевање републике је потпуно заустављено.
Питање водоснабдевања решено је вађењем воде из подземних извора и природних резервоара, који су током протекле године постали знатно плићи због мале количине падавина. Због недостатка воде, власти су увеле режим водоснабдевања по кућама у регионима Крима.
Према речима шефа кримског парламента Владимира Константинова, регионалне власти у потпуности контролишу снабдевање водом. Он је рекао да вода из Украјине није потребна, јер је неприкладна за употребу, пошто се у Дњепар, тврди он, одводи канализација, те не поштују санитарни стандарди.
О скандалу на међународном сајму наоружања прочитајте ОВДЕ.
Извор: Восток
