Истичу такође и да још нису донети подзаконски акти који би омогућили примену тог дуго најављиваног Закона. О његовим изменама и допунама посланици републичке Скупштине расправљаће на сутрашњем заседању.
Поступак контроле порекла имовине покреће се када се утврди да је неко физичко лице у периоду од три године заредом толико увећало имовину да је разлика између ње и пријављених прихода већа од 150.000 евра у динарској против-вредности, стоји у Закону донетом прошле године.
Правник и порески саветник Ђерђ Пап оценио је за РНС да је више реч о пореском него антикорупцијском акту. Напомиње да је основ за покретање поступка контроле такозвана анализа ризика, али да у том делу има недоумица.
"Оно што је непознато јесте како ће се вршити одабир тих лица за које ће се вршити анализа ризика. Оно што знамо је да ће поступак моћи да буде покренут по службеној дужности, али и да ће моћи да га пријаве лица која сазнају за случај незаконито стечене имовине", објашњава Пап, напомињући да већина стручњака сматра да се тиме отвара могућност за злоупотребе.
Златко Минић из „Транспарентности Србија“ слаже се да је дискреционо право надлежних спорно у том закону. Додаје и да су многе ставке тог акта нејасне или недоступне јавности.
"Ми немамо представу не само о томе ко ће бити обухваћен контролом, да ли јавни службеници, неки актуелни или доскорашњи функционери, већ нисмо чули ни за макар грубе процене броја лица, то јест пореских обвезника, чија ће се имовина контролисати на годишњем нивоу", истиче он.
Остаје ризик да би овај закон могао да буде искоришћен као политичко оруђе, а чињеница да се са доношењем подзаконских аката касни већ пола године, доводи у питање и примену тог Закона, који би требало да ступи на снагу 12.марта, закључују саговорници Радио Новог Сада уочи сутрашње расправе у Скупштини Србије.
Најискуснији инспектори примењиваће Закон о пореклу имовине
Сектор за порекло имовине који ће спроводити Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу састављен је од најискуснијих инспектора Пореске управе, који пролазе и додатне стручне обуке, речено је Танјугу у Министарству финансија.
Инспектори ће, како је прописано законом чија примена почиње 12. марта, утврђивати увећање имовине физичких лица на основу података којима поменути сектор располаже и оних које прикупи од других органа и организација, правних или физичких лица.
Пре ступања на снагу сутра ће посланици у Скупштини Србије разматрати предлог измена овог закона.
Измене су терминолошке природе, а најважнија се односи на промену термина "незаконито стечена имовина" у "имовина на коју се утврђује посебан порез".
То се ради како се првобитни израз не би поистовећивао са изразом "имовина проистекла из кривичног дела".
Друга промена подразумева додавање израза "издаци за приватне потребе физичког лица", који је дефинисан као издаци које је физичко лице имало за приватне потребе, а ради утврђивања порекла прихода које је стекло физичко лице, а није их потрошило на стицање имовине.
Суштина закона је, како за Танјуг каже председник Удружења судија и тужилаца Србије Ненад Стефановић, у томе да ће онај ко не буде могао да докаже да је имовину стекао на законит начин остати без 3/4 њене вредности.
На удару закона наћи ће се они за које порески органи посумњању, односно утврде да за највише три узастопне календарске године, имају разлику већу од 150.000 евра између увећања имовине и пријављених прихода.
Контролу имовине грађана водиће поменути Сектор за порекло имовине и ако утврди да има незаконито стечене имовине, донеће решење о утврђивању посебног пореза од 75 одсто на пореску основицу.
Закон уводи тзв. "унакрсну проверу имовине" а ко су особе чија ће се имовина проверавати, утврђиваће се годишњим смерницама које на основу анализе ризика доноси директор Пореске управе.
Поступак провере имовине моћи ће да се покрене и по пријави грађана или неке институције.
Закон је прецизирао да се може контролисати сва имовина физичког лица које се контролише, пре свега некретнине, али и финансијски инструменти.
Сектор Пореске управе ће у прикупљању података сарађивати са разним секторима, па и финансијским.
Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић за Танјуг каже да сарадња на спровођењу овог закона неће бити велика новина за банкарски сектор.
"Банке већ неколико година уназад имају обавезу да воде рачуна о својим клијентима везано за Закон о спречавању прања новца", каже он.
Додаје да се Закон о испитивању порекла имовине, на неки начин наслања на Закон о спречавању прања новца па ће банке наставити да раде у овом сегменту, с тим да ће се испоштовати елементи везани за нови закон.
Према његовим речима прецизно је дефинисано како, када и коме се могу проследити лични подаци клијената банака и банке ће у томе поступати према законским прописима.
Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу усвојен је 29. фебруара прошле године, ступио је на снагу 11. марта 2019. а почеће да се примењује 12. марта ове године.
О забрињавајућој прогнози за Србију прочитајте ОВДЕ.
Извор: РТВ
