Арутјуњан је у интервјуу за РИА Новости 22. фебруара рекао да је Јерменија заинтересована за проширење и јачање руске војне базе на својој територији. Према речима министра одбране, „процес ће бити дугорочан“. Такође се разговара о прераспоређивању припадника руске војске „на исток“.
„Крајње је време да направимо овај корак. Ова база штити Јерменију од Турске, где се агресивна реторика према Јеревану недавно појачала. Али ако се руско присуство у Гјумрију интензивира, разговори ће се свести на нулу. То ће јасно показати да ће онај ко пређе границу добити међу рогове“, рекао је историчар и оријенталиста, професор Дега Деопик у интервјуу за URA.ru.
Нагласио је да војни потенцијал Русије и Турске у погледу њихове моћи, наравно, није вредан ни поређења.
Андреј Чупригин, виши предавач у Школа за оријенталне студије, сматра да Јереван осећа претњу која долази из Анкаре. Због тога су јерменски политичари почели да говоре о проширењу руске војне базе. Поред тога, Москви шаљу сигнал лојалности.
„То је више као социјални инжењеринг. У Јерменији владају антируска осећања и власти желе да покажу да су безначајна. Захтевајући од Русије да пошаље још трупа, јерменска влада показује да и даље сматра Русију својим главним савезником и рачуна на њу“, рекао је Чупригин, а преноси URA.ru.
Истовремено, стручњак сматра да Турска вероватно неће озбиљно планирати агресију на Јерменију.
„Недавно је турски ТВ канал TRT1 показао мапу територија које Анкара наводно планира да „уврсти у своју зону утицаја“ до 2050. године. Испоставило се да турски апетити погађају не само Јерменију, већ и руске земље: Крим, Ставропољ, Кубањ, Ростов, Волгоград, Саратов, Самара, Астраханску област, Чеченију, Дагестан, Адигеју и Чувашију.
Државна дума Руске Федерације већ је приметила да је о турским плановима ове врсте чак и смешно расправљати. Међутим, ако у Анкари „желе да тестирају снагу руског духа и наше оружја, нека покушају'’, закључио је он.
О сукобу турских и грчких пилота прочитајте и погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
