"Дара из Јасеновца" је толико верно приказала преко сваке границе бруталне начине убијања Срба, Рома и Јевреја у Јасеновцу да би се свако нормалан најежио. Чак и да поврати као немачки официр у једној од сцена у филму.
Нисмо рекли ништа ново тезом да усташама људски живот није значио ништа, наравно. Сва зла из Пандорине кутије изашла су на светлост дана, сејући ужасе. Невероватно је шта човек другом човеку може да учини. Те границе су усташе испитивале. Тестерисали су главе, убијали из најбизарнијих повода, досаде, па и такмичења.
У Јасеновцу, а сигурно и осталим логорима, војници су имали међусобна такмичења ко ће више затвореника, самим тим и Срба, поклати. О најмонструознијем "рекорду" говори и одломак у књизи бившег логораша др Неда Зеца "Отпор у жицама", Један од кољача Жил Фригановић се исповедио писцу дела, уједно и психијатру:
- Ти се сећаш кад је у коловозу (августу) био велики наступ у логору и кад је Јере Маричић послао око 3000 у Градину на клање. Тада смо Перо Брзица, Зринушић, Шипка и ја опкладили се ко ће те ноћи заклати највише логораша. Отпочело је клање, и ја сам већ после једног сата по броју закланих далеко одмакао од осталих. Обузео ме те вечери неки необични занос, чинило ми се као да сам на деветом небу, никад у животу нисам осетио такво блаженство, и већ после неколико сати био сам заклао 1.100 људи, док су остали једва стигли да закољу 300 до 400 - уводи причу Фригановић.
И поред ужасавајуће бројке од 1100 убијених за ноћ, Фригановића је победио у опклади Петар Брзица са 1350 убијених "србосјеком":
- Перо Брзица је победио јер је заклао 1350 логораша и ја сам му без речи платио опкладу - каже Фригановић у књизи "Отпор у жицама".
Ко је био Петар Брзица?
У моменту почетка рата у Краљевини Југославији, Брзица је био стипендиста на Фрањевачком универзитету у Широком Бријегу у Херцеговини. Познато је да је то подручје увек било најтрусније и да су херцеговачки Хрвати били крволочнији и бескрупулознији од сународника из осталих регија. Касније се пребацује на Правни факултет у Загребу, где се и учлањује у усташки покрет.
Главно Брзицино задужење била је стража у Јасеновцу. Ако су лидери покрета попут Лубурића, Шакића, Врбана могли да раде шта желе, колико су тек онда слободе и подстрека имали нижи по чину?
Ситан стражар није могао ничим другим да се истакне него количином злобе. Главни критеријум била је величина локве крви. Брзица је успео за једну ноћ да закоље "србосјеком" 1350-1360 душа! "Краљ србокоља". Мали и небитни стражар добио је своју пажњу и награде: златни сат, сребрни сервис, боцу вина и печено прасе. Толико кошта 1350 живота.
Колико је био загрижен србомрзац говори и његова фотографија на којој са осмехом држи одсечену главу четника у рукама, седећи на столици с дечјом озареношћу на лицу.
Као и све Усташе, побегао је после рата у иностранство "пацовским каналима", прецизније у САД. Како се наводи, обавештајне службе су покушавале да га нађу и ликвидирају, али се сумња да је променио лични опис.
Брзица је за једну ноћ успео да испише историју. Многи то нису. Уписан је као један од највећих злочинаца током Холокауста, најужаснијег догађаја у 20. веку.
Русија ће прекинути све односе са ЕУ јер јој ЕУ више није потребна. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
