Ово су делови оригиналног извештаја:

Храна заточеника у Јасеновцу била је врло лоша и недовољна. Добијали су јело два до три пута на дан. Ујутро би добили топлу воду, у којој је пливало кукурузно брашно, у подне супу од купуса, пасуља или кромпира, у којој је било нешто поврћа, по који кромпир или пасуљ, а за вечеру опет такву сличну супу. Ту су супу заточеници назвали "Пура".

Затвореници су добијали хлеб врло нередовито. Прошло је више пута и по неколико месеци да нису ни видели хлеб. Ако је и било хлеба, био је црн, и није га никад било више од једне осмине килограма на дан.

У храни, коју су усташе давали затвореницима, није било уопште масти, док је соли било врло мало. Циљ усташа је био да тако лошом и недовољном храном ослабе организам затвореника и да га учине неотпорним против физичких напора и болести, које су наступиле као последица овакве исхране. К томе се придружила и нечистоћа, па је лети стално харала дисентерија, тифуси друге болести цревних органа, које су само у једном месецу 1942. године покосиле 1.800 затвореника.

Готово сви су затвореници оболели од такве хране, па би могли цитирати многе сведоке, који описују страшне прехрамбене прилике у логорима. Најбољи пример је исказ сведока Бреyер Ота, који је рекао следеће:

- Сама храна је у логору била више него очајна. За доручак се обично добијала "назовијуха", која је била топла и мутна вода. За ручак би имали пасуљову или кромпирову супу, у којој је било по неколико зрна пасуља и један кромпир. Иста је таква била и вечера. Хлеба су дневно добијали њих 12 један килограм.

За време мог боравка у Јасеновцу видео сам, како често долазе возом вагони пуни хране и пакети затвореницима. Од тад су добили само пасуљ и кромпир, док се све остало, као рижа, кафа, конзреве итд..., усташе задржале за себе и потрошили у својим кухињама.

Сличан је исказ дао и сведок Лапчевић Стојан. Како у погледу исхране исто су тако биле тешке и неподносиве стамбене прилике.

Док нису биле саграђене бараке затвореници су спавали у тунелу, поспремиштима за циглу, по тавану радионица и складишта или под ведрим небом. Кад су биле изграђене баре затвореници су спавали у њима. Свака је барака била огромна дрвена просторија, 24м дуга а 6м широка.

Кроз средину бараке био је остављен простор за пролаз, а лево и десно од њега били су боксови (ћелијице) на један спрат. У боксу је могло да спава до 6 затвореника. Кад је стигао нови транспорт жртава, а у боксовима више није било ни најмање места, натрпали би усташе у сваки бокс још покојег затвореника, тако да су сви морали да леже једни на другима. Кад је и на тај начин све било препуно, лежали су остали напољу по разним местима логора.

Лежиште је у боксу било тврдо, а затворенике су се покривали ћебадима. При доласку у логор усташе су одузимали бољу ћебад, коју су затвореници са собом донели и давали им касније стару и слабу. Сви су ти боксови били пуни гамади: ваши и буба, па сва чишћења и истребљавања, која су затвореници вршили сами, нису ништа помогла.

Како су затвореници смели предавати у купатила замазано рубље само једанпут месечно, то је јасно, да им је ово било нечисто. Природно је, стога, да су кроз целу зиму владале тешке заразне болести, па је дизентерија стално харала и да је било врло мало затвореника који су га преболели. Одећа је за затвореника била врло слаба. Просторије, у којима се морало спавати, биле су хладне и нечисте. Доктори који су неговали затворенике, били су из редова затвореника, па су пожртвовно настојали да помогну својим несретним друговима. Како су њихова средства за лечење врло примитивна, нису могли да им много помогну, а поготово нису могли да изведу било какав већи хируршки захват.

Тако је сваки тежи болесник брзо умирао, а ако је то умирање текло преспоро, усташе су ноћу терали болеснике из постеља те их потерали у Градину или на Граник на ликвидацију, сви сведоци, које је преслушала ова Комисија, описују сагласно очајне хигијенске прилике у којима су морали живети затвореници, па је истинитост свега овога утврђена нарочито изјавом ових сведока: Бреyер Ота из Бјеловара, Ковачевић Војислава, Трбојевић Немање, Доминец Ивана, Статић Јосипа, Срица Драгана, Стеинер Хинка, Шкргатић Драгутина, Орлиц Симе, Данон Јакобаи Хершак Јосипа, свих из Загреба.

Документи Пентагона објашњавају успех српске војске на Косову! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Информер