Истраживање јавног мњења показало је да иако се већина Француза противи пријему балканских земаља у Европску унију (ЕУ), за три четвтрине њих то није питање од великог животног значаја.
На самиту ЕУ - Западни Балкан у Софији 2018. године француски председник Макрон полио је хладном водом наде за брзи пријем Балкана, поручивши да ЕУ не може да размишља о даљем ширењу док се изнутра не реформише.
У више наврата Макрон је рекао да је ЕУ погрешила што је пријем у чланство "прогласила за једину политику према Западном Балкану".
Током телевизијске дебате у Француској пред изборе за Европски парламент 2019. године, од 12 представника изборних листа, њих 10 је рекло да не подржава чланство Србије у ЕУ.
Раширена перцепција о непопуларности и "замору" од проширења постала је опште место француске политике. Међутим, истраживање Фондације за отворено друштво из Брисела спроведено на значајном узорку током 2020. године показује да за већину Француза пријем балканских земаља није питање од великог значаја.
Против пријема Србије у ЕУ 60 одсто Француза, најбоље стоји Црна Гора
Док 53 одсто испитаника мисли да би пријем Турске имао негативан утицај, мање од 26 одсто њих верује да би улазак Западног Балкана у ЕУ имао било каквог утицаја на њихове животе.
Да ли то значи да председник Емануел Макрон и други француски политичари заправо греше ако процењују да би бирачи на изборима казнили подршку пријему Западног Балкана у ЕУ?
Срђан Цвијић, један од аутора истраживања, сматра да Макрон подршком Балкану не би ништа ризиковао на председничким изборима 2022. године.
"Истраживање указује да подршка чланству Балкана не би умањила Макронове шансе код бирача на председничким изборима. С друге стране, то би поправило његов престиж у Берлину и другим престоницама ЕУ које држе до наставка проширења на западни Балкан", каже Цвијић.
Ипак, противљење пријему Западног Балкана у Француској је међу највећима у Европи.
Скоро 60 одсто Француза мисли да би чланство балканских земља била "лоша" или "врло лоша" ствар. У случају Србије 22 одсто Француза подржава пријем, док је 60 одсто против.
Најбоље стоји Црна Гора са 27 одсто подршке и 49 одсто противљења, а на зачељу су Албанија и Косово са 20, односно 15 одсто подршке.
"Европска интеграција већ отишла предалеко"
Истраживање показује да већина противника проширења на Западни Балкан нема о томе чврсте и стабилне ставове.
Негативни ставови углавном нису последица предзнања или стереотипа о Западном Балкану, већ одраз ширег неповерења према ЕУ и њеној способности да интегрише нове чланице.
Један од најчешћих аргумената који износе противници проширења је да је "европска интеграција већ отишла предалеко", као и да су многе земље примљене сувише рано, што отежава сарадњу унутар ЕУ.
За противнке су битне и економске последице проширења, страх од губљења радних места и увоза јефтине радне снаге.
С друге стране, испитаници са позитивним ставом према ЕУ, махом подржавају и ширење на Западни Балкан, верујући да би то могло да ојача економски и геополитички утицај Европе у свету.
Аутори итраживања наводе да чак и неки изразитии противници проширења прихватају да ће интеграција земаља западног Балкана у ЕУ донети геополитичке предности.
Учесници фокус група су се сложили да бии чланство у ЕУ могло да заштити регион од неповољног руског, кинеског или чак америчког утицаја. Када им се покаже мапа Европе са тренутним државама чланицама, чак и противници проширења изражавали су чуђење због тога што земље западног Балкана још нису у ЕУ.
Зашто Французе не треба чашћавати одредницом '’пријатељства'’, сазнајте ОВДЕ.
Извор: РТС
