Извршном наредбом у уторак, Бајден је наредио више савезних агенција да раде на повећању стопе легалних имиграната који постају натурализовани грађани.
Наредба „уклања баријере у постојећем процесу натурализације и на други начин побољшати ... [и] значајно смањити тренутна времена обраде натурализације ... [и] учинити поступак натурализације доступнијим свим квалификованим појединцима, укључујући потенцијалним смањењем таксе за натурализацију и обнављање поступка одрицања од накнада “.
У року од 90 дана од налога, посебна владина група мора Бајдену поднети извештај у коме се наводи стратегија за „промоцију натурализације“ која би могла да укључује „кампању подизања свести јавности“, наводи се у наредби.
Такође је у наредбу укључен мандат да савезне агенције преиспитају политике денатурализације и укидања пасоша Министарства правде „како би се осигурало да се ове власти не користе претерано или непримерено“.
У фебруару 2020. Министарство правде створило је одељење за денатурализацију које ће се фокусирати на укидање натурализованог држављанства преварантима, сексуалним преступницима, ратним злочинцима и терористима. Наредба Бајдена могла би да укине неке од ових савезних мера извршења.
Већ САД сваке године натурализују стотине хиљада легалних имиграната. На пример, 2019. године више од 843.500 легалних имиграната постали су натурализовани држављани - пораст од 11 одсто у односу на годину раније када је готово 762.000 легалних имиграната постало натурализовано држављанство.
Легални имигранти из Мексика доминирају у процесу натурализације, као и држављани Индије, Филипина, Кине и Кубе. Калифорнија, са скоро 150.000 новоприродних грађана у 2019. години, има највишу стопу од било које државе у земљи. Тексас, са 97.675 натурализација у 2019. години, следи заједно са Флоридом са више од 96.000 натурализација у 2019. години.
Подаци током последњих неколико изборних циклуса више пута су показали утицај који растућа популација гласача рођена у иностранству наклоњенија демократама него републиканцима. У 2020. години око једне од десет америчких гласача рођено је ван земље, што је највиша стопа од 1970.
Анализа коју је спровео Центар за имиграционе студије открива у којој је мери државна бирачка тела промењена масовном имиграцијом од 2000. године. Истраживачки центар Пју приметио је, као и бројни познати медији, да ови трендови помажу демократама у њиховим изборним изгледима.
На пример, у Џорџији је забележено повећање броја гласача страног порекла и њихове деце узраста за гласање за 337 процената. У Северној Каролини је број становника порастао за 335 процената, а у Тексасу за 156 процената. И у Аризони се број становника повећао за 111 процената.
Значајан пораст стопа натурализације уочи периода 2022. и председничких избора 2024. могао би да донесе велике добитке демократама, јер су марже у бројним замах државама биле мале током последња два председничка избора. На пример, у Пенсилванији, Бајден је победио са мање од 81.000 гласова.
Медији су признали да брзе демографске промене због имиграције нагињу нацију ка трајној демократској доминацији.
„Највећа појединачна претња за дугорочну одрживост републиканаца су демографски подаци“, признао је Акиос прошле године. „Бројеви једноставно не лажу ... не постоји ниједан демографски мегатренд који фаворизује републиканце.“
Очекује се да ће тренутни ниво легалне имиграције до 2041. године довести 15 милиона нових бирача рођених у иностранству. Око осам милиона тих гласача стићи ће у потпуности због процеса познатог као „ланчана миграција“, којим новонатурализовани грађани могу довести неограничен број страних држављана у САД.
Израелско признање „Косова“ – епилог Вучићеве трампе! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
