Када је Агенција за спречавање корупције 2017. године поднела кривичну пријаву против СНС, СПС и УРС, чинило се да су ствари око спорног финансирања изборне кампање у овом случају кристално јасне, те да тужилашту неће бити потребно пуно времена да се о пријави изјасни. Испоставило се међутим, да им за то нису биле довољне ни четири године.
Подсетимо, у извештају Агенције за спречавање корупције који је предат тужилаштву, наведено је између осталог да је одређен број људи који је уплаћивао донације за кампању био и корисник социјалне помоћи.
Истовремено је Управа за спречавање прања новца утврдила да је 135 особа у кратком временском року уплатило 40.000 динара на личне рачуне да би убрзо након тога, тај новац пребацили као донацију Српској напредној странци.
Према подацима Управе, владајућој странци је те године уплаћено 5,4 милиона динара на име донација, без објашњења о пореклу новца. У извештају Агенције који је предат тужилаштву, наведена су и два сумњива банкарска трансфера – један у вредности од 650.000 динара СПС-у и други од 80.000 динара УРС-у.
Предмет обиман и комплексан за тужилаштво
Упркос свим овим чињеницама, Више јавно тужилаштво још није донело одлуку о томе има ли или нема основа за покретање истраге.
„ У вези са неведеним догађајем, а по нашем захтеву, су и даље у току провере од стране надлежне полицијске управе“, наводе у Тужилаштву за Нова.рс.
Даље затим објашњавају и сву „комплексност предмета“.
„С обзиром да се у конкретном случају ради о веома обимном и комплексном предмету који тражи ангажовање великих ресурса и време за обраду података, одговарајућу јавнотужилачку одлуку ћемо бити у могућности да донесемо тек након достављеног извештаја, о чему ће јавност бити благовремено обавештена“, кажу у Вишем јавном тужилаштву.
У ранијим изјавама за медије у овом тужилаштву су више пута навели да полиција није достављала тражене информације, те да је због тога упућено више ургенција.
На питање Нова.рс колико је ургенција упућено МУП-у и када је последњи пут упућена, из Вишег јавног тужилаштва нисмо добили одговор.
Сумњивим донацијама СНС бавила се истраживачка мрежа Бирн. Они су писали о донаторима који су тврдили да су током избора 2017. помогли Српској напредној странци да сакрије порекло новца, тако што су новац добијен од СНС-а уплаћивали странци под својим именом. По правилу то су биле идентични износи од 40.000 динара.
Како је идентичне уплате објаснио Александар Вучић
Негирајући да је његова странка прала новац, председник Србије Александар Вучич покушао је да објасни како је све то могуће у новембру 2017. године у интервјуу Инсајдеру.
Он је рекао да су донатори СНС уплаћивали идентичне износе јер „претпоставља да законом није дозвољено да појединци уплате више од тога“.
„Сад ћу да Вам објасним како. Седимо нас двоје, и буде ту и неки трећи човек. Ја не знам да ли је то тако, ал’ претпостављам – ја кажем: “А ја хоћу да дам 800 евра, али ја не могу да дам 800 евра, дозвољено је то. Ево ти, изволи новац, молим те, плати за нашу странку”, рекао је тада Вучић а уплата идентичних износа у изборним кампањама је постала устаљена пракса.
Према Закону о финансирању политичких активности забрањено је давање прилога политичком субјекту преко трећег лица као и прикривања извора финансирања. Закон каже и да појединци могу да донирају политичким партијама износ у висини до 20 просечних месечних плата.
Такође, странке у Србији имају законску обавезу да пријаве све приходе и расходе у изборној кампањи у року од 30 дана од дана одржавања избора. Податке о донаторима и уплаћеним износима објављује Агенција за спречавање корупције.
Мило открио како ће остати на власти! Више о томе ОВДЕ.
Извор: nova.rs
