Започињете оптуживањем филма да има танки слој историјске стварности који ће „тестирати стрпљење чак и најригорознијих ученика културних представа о геноциду“. У овој уводној речи сасвим сте јасно истакли свој дневни ред за овај чланак; не да прегледате филм на основу детаљне анализе и процене филма - на шта имате свако право - већ да се укључите у историјски ревизионизам и порицање геноцида. Разлог због којег можемо изнети ову тврдњу је тај што већи део свог чланка трошите негирајући ратне злочине који су у овом тренутку општепознати и нису нешто што било ко може легитимно оповргнути.
Пре него што изнесем неке основне чињенице о Јасеновцу, желела бих да поделим дубоко лично искуство из детињства. Једно од мојих најранијих сећања је седење са дедом док ми је причао шта се догодило са његовом породицом у ономе што је познато као „масакр у Глини“. Као што знате, усташе, предвођене Антом Павелићем, успоставиле су про-нацистичку владу уз подршку Адолфа Хитлера убрзо након инвазије на Југославију, владајући проширеном „Независном Државом Хрватском (НДХ)“. Усташка расна политика према Србима била је „трећину убити, трећину протерати, трећину покрстити“. Творац ове политике био је Миле Будак, високи функционер НДХ и један од главних идеолога хрватског фашистичког усташког покрета. Да приметимо, овај покрет започео је много пре стварања НДХ.
Политика је одмах ступила на снагу. Стотине истакнутих Срба из крајишке регије Хрватске ухапсили су и стрељали усташки војници. Већина српског становништва се сакрила. Усташе су одговориле нудећи амнестију Србима ако су прешли на римокатоличанство. Многи Срби, желећи да поштеде живот своје породице, одазвали су се и појавили се у Српској православној цркви у Глини. Тачни бројеви су спорни, али само да напоменем, Нирнбершки процес је чуо да је 250 стигло у цркву. Срби су затрпани унутра и врата цркве су закључана након што су последњи ушли. Усташе су масакрирале све користећи палице и ножеве. Тела су камионима одвезена у јаму, а црква је потом спаљена.
Речи не могу описати начин на који сам се осећала након што сам први пут чула ову причу.
Никад нисам видела свог деду да плаче до тог дана.
Следе неке основне чињенице о Јасеновцу:
Јасеновац, познат као „Аушвиц Балкана“, био је концентрациони логор и логор за уништавање у коме је, према Јеврејској виртуелној библиотеци, убијено око 700 000 људи. Истраживачки институт Јасеновац процењује између 300.000-700.000, а бивши директор београдског Музеја холокауста Милан Булајић проценио је укупну смртност на 500.000 до 700.000. Друге организације процењују мањи број, али нема потребе да се укључује у политичку расправу о броју умрлих. О томе се не ради у овој петицији. Фокус овде су ваше акције.
На пример, у свом чланку сте изјавили да је „масивни комплекс логора Јасеновац био још један пакао на Земљи за Јевреје. Али оно што епско дело о варварству и сентименталности редитеља Петера Антонијевића жели да прикаже јесте да је уништавање етничких Срба било прави фокус и да су деца имала свој логор.“ Јасно је да сте направили неко истраживање на ту тему. Међутим, већину жртава чинили су Срби (као део геноцида над Србима), али такође су били Јевреји, Роми и неки политички неистомишљеници. Стога је уништавање етничких Срба било прави фокус усташа. Чини се сасвим очигледним да сте намерно одбацили српске (и друге) жртве. Чинећи то, укључили сте се у порицање геноцида.
Даље, у НДХ је постојао засебан камп за децу. Заправо их је било много. Већина деце је држана у логору Стара Градишка у оквиру комплекса Јасеновац. Био је посебно дизајниран за жене и децу. Остала деца држана су у придруженим логорима у Јабланцу и Млаки, док су друга била држана у другим усташким концентрацијским логорима за дјецу у НДХ (попут Сиска и Јастребарског). Одбацујући ове чињенице у својој рецензији, ви одбацујете геноцид и трауму читаве нације.
Како стоји на постеру филма, „људски дух неће бити избрисан“. Управо због људи попут Даре у филму, Срби имају снаге да корачају у милости и бране нашу историју од људи попут вас који су неуки и занемарљиви у вашој новинарској и личној пракси.
У име српске дијаспоре, ја, Јулиана Пандуревић, и сви који смо потписали ову петицију, молим вас да уклоните ову публикацију због њеног историјског ревизионизма и порицања геноцида.
На премијери пред америчком публиком чули су се јецаји у мраку, а када су се светла упалила неки су остали обамрли у својим седиштима, опширније о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Новости
