"Тако је било с уговором са Фијатом о фабрици аутомобила, тако је са Ер Србијом, тако је са аеродромом, тако је са Бором, тако је са Железаром и на крају смо стигли до споменика Стефану Немањи", илустровао је Бркић.
Он је оценио да у случају споменика нема ни једног разумног разлога за скривање цене, осим можда страха да "јавност не полуди" на вредност обављеног посла, да не испадне да је споменик преплаћен, па да се о томе не запита и неки од истражних органа.
Према Бркићевом мишлењу, "власт верује да смо ми огуглали на њихов безобразлук, а из тог примера се види да у ствари и јесмо".
Он сматра да ће "сваки следећи уговор о било којем послу у коме власт нешто плаћа парама пореских обвезника бити по истом принципу, само ће суме бити веће, а објашњења о ћутању све ступиднија".
С друге стране, Мариновић је ФоНету изјавио да захтев "неког аутора не може да спречи, већ само да одложи објављивање података о послу који је финансиран из буџета, јер они подлежу Закону о слободном приступу информацијама".
Коментаришући званично објашњење да је цена споменика Стефану Немањи остала непозната због захтева аутора, он је рекао да је то могуће само уколико је та информација, у складу за Законом о тајности података, проглашена тајном. Мариновић је уверен и да постоје ситуације када људи крију информацију из неких баналних разлога, чиме праве штету, јер допуштају могућност различитих интерпретација.
Случај набавке вакцина Мариновић види као комплекснији, јер читав свет јури вакцине, велика је јагма и свуда је приоритет да се грађани вакцинишу што пре.
"То не значи да би информација о цени вакцине требало да остане тајна, једног дана мора да буде саопштена", наводи Мариновић, али он у овом тренутку "у потпуности разуме потребу да се набави што више вакцина, макар се прећутало како".
И Бркић ситуацију с вакцинама сматра шкакљивијом, јер је у питању здравље људи и угроженост живота, али напомиње да ово није први случај да у тој области не добијамо потпуне информације, иако се све плаћа новцем пореских обвезника.
Како је предочио, "ствара се ситуација као да један човек плаћа из свог џепа, па да му је онда дозвољено да тим новцем располаже како хоће".
"Али, кад се плаћа државним новцем, чак и када је у питању здравље људи, држава не би смела да се понаша на тај начин", упозорава Бркић, уз напомену да такав принцип обесмишљава и оштећује државу.
По њему, власт је пандемију искористила као смоквин лист и прилику да каже како више не важе никаква правила.
То би, како је проценио, могло да има и контраефекте, јер порески обвезници памте и, ако их преварите или им прећутите неки податак, размислиће да ли ће на изборима гласати за вас.
"Кад бисте питали грађане Србије, они би рекли – да, гласали бисмо за исту власт, јер нам је обезбедила вакцине. Али у једном тренутку, мислим да ће бити важно и питање од кога смо купили и колико смо платили", закључио је Бркић.
А овако су се Мали и Брнабић смејали фриленсерима: “То би било врх, како си то смислио, хахахахаха”, опширније ОВДЕ.
Извор: ФоНет
