Пише: др Иван Пајовић
Из претходних података може се уочити да је у 2020. години Русија, први пут за последњих петнаест година, изгубила до сада рекордних 500.000 становника! Овај број представља разлику између наталитета, тј. броја рођених, и морталитета, тј. броја умрлих грађана. Последњи рекорд забележен је 2008. године, када је Русија изгубила 362.000 људи. У претходној 2019. години до октобра је забележен пад од око 260.000 људи.
На следећем дијаграму приказан је пад природног прираштаја становника Русије од 2008. до 2019. године, где се уочава да је негативна тенденција заустављена само на кратак период, између 2013. и 2015. године.
Већ са 2016. годином пад се наставља и из године у годину све се више убрзава, како би у 2020. достигао неславни рекорд од 500.000. И саме власти признају да је стање демографије у Русији катастрофално.
Разлог одумирања становништва је перманентно смањење наталитета, а за главни узрок се сматра смањење броја жена репродуктивног узраста, и то углавном оних из малобројног покољења деведесетих година прошлог века. Такође, преовлађујући узраст мајки које први пут рађају је између 25. и 34. године, што умањује могућност рађања трећег и четвртог детета. Треба имати у виду и бројне социоекономске разлоге, који нису мање значајни. Осетно повећање рађања омета и ниво сиромаштва, који константно расте, а 2019. године он је порастао за 1 процентни поен и чини 13,3% становништва. Власти планирају да ће се ниво сиромаштва у земљи убудуће смањивати и да ће се до 2024. године спустити на 10%, а кроз десет година пасти на 6,5%, тако да ће сиромаштво бити све мањи разлог за избегавање рађања деце.
Већ дуже време власти Русије саопштавају како им је циљ да се постигне коефицијент рађања макар 1,7, што подразумева да 70% породица морају имати по два детета, а остали по једно. Али ни тај задати циљ није довољан да би рађање превисило смртност. Да би се то достигло, неопходан је минимални коефицијент рађања 2,1, јер при коефицијенту 2 становништво би стагнирало. Тај коефицијент подразумева да сваки пар има двоје деце. Да би се становништво умножавало, коефицијент мора да пређе 2. Другим речима, пар са двоје деце на овом свету само замењује себе са два нова становника, а популација се умножава тек са рођеним трећим дететом.
Према оптимистичним очекивањима стручњака, негативна тенденција која је до сада бележена могуће је да се незнатно измени тек 2023. или 2024. године. До тада, према замисли власти, уравнотежење броја становника може се постићи једино при повећаном дотоку миграната. Према плану, у Русију би 2021. године требало да емигрира око 270.000, а у 2022. око 290.000. миграната. До 2023. године тај показатељ би морао бити стабилан и чинити више од 300.000 миграната. Ови планови не рачунају на традиционалне „земље-донаторе” миграната који се селе ка Европи, већ се рачуна на рускојезично становништво Украјине, земаља Централне Азије, Казахстана, које из многих разлога напушта та подручја и креће се ка централној Русији. Међутим, Русија ће тешко достићи тај број без адекватних економских мера и успеха, као и без добро осмишљене државне политике.
На следећем дијаграму уочава се да је кључна тачка од које природни прираштај пада испод нуле, а смртност знатно расте – време распада СССР-а и да је, као што је то приказано на претходном дијаграму, та тенденција обуздана тек 2013. године. Дијаграм прати кретање до 2014. године, а према новим подацима, зелена линија природног прираштаја у периоду од 2016. до 2020. године наставила би свој стрмоглави пад.
Занимљив је податак да је Русија имала највећи забележени природни прираштај између 1897. године, када је први пут пописано 67,5 милиона становника, и 1926, када је направљен следећи попис, на ком је, упркос жртвама Првог светског рата и грађанског рата, забележен број од 100,9 милиона становника, што чини раст од око 50%. Данас, упркос чињеници да од Другог светског рата нема великих ратних страдања становништва Русије, број становника забрињавајуће опада из године у годину. Ови подаци говоре да ратна страдања не морају бити главни узрок одумирања народа, већ су значајнији бројни друштвени фактори и тенденције савременог света, који демотивишу становништво да рађа већи број деце.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) February 2, 2021
Извор: Правда
