Он каже да не охрабрују поруке Запада у којима се инсистира на признању тзв. независности Косова, али и покушају да се Републици Српској одузму овлашћења гарантована Дејтонским споразумом и истиче да Русија у контактима са међународним партнерима ''гура'' став који одговара Београду.
"Русија није учесник дијалога, али је стална чланица СБ УН и прати ситуацију око КиМ уз сталну и веома добру размену информација и мишљења са Београдом, што је био случај и у телефонском разговору руског и српског председника Владимира Путина и Александра Вучића пре неколико дана", наводи руски амбасадор у интервјуу за Танјуг.
Истиче и активности Русије као сталне чланице СБ УН и чланице других међународних организација усмерене на, како каже, спречавање учлањења тзв. Косова у међународне институције и даљег ширења признања тзв. косовске независности.
Као најсвежији пример дипломатско-политичких активности Москве наводи разговор шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борелом у Москви пре неколико дана, током којег је, како каже, између осталог, изнет и став Русије о ситуацији на Западном Балкану.
''Министар Лавров је говорио о немогућности притисака и кршења суверенитета на Западном Балкану, имајући на уму, осим КиМ, и питање БиХ и превеликих активности високог представника. То видимо као мешање у унутрашње ствари БиХ, која је независна држава, а не протекторат'', истиче Боцан-Харченко.
Он подсећа да је у региону много отворених питања и да проблеми нису нови, али да је све више притисака и неприхватљивих изјава које долазе из Приштине, БиХ, али и са Запада, а политичку ситуацију у Приштини види као "нестабилну" уз оцену да је тешко предвидети када ће бити настављен дијалог са Београдом, под окриљем Европске уније, и какви ће бити његови резултати.
"На КиМ су избори, у овом тренутку дијалог није могућ и то је став Мирослава Лајчака и ЕУ. Не зна се када ће се дијалог наставити, а тешко је рећи какви ће бити резултати. Ситуација на Косову се није побољшала за српско становништво, нема осећаја безбедности, а превише је тензија и напетости од стране косовскоалбанске политичке елите", каже Боцан-Харченко.
Он додаје да зато, уз забрињавајуће поруке из Приштине, али и из појединих западних земаља да је решење косовског чвора наводно могуће само уз признање тзв. независности Косова, забрињава то што су остала питања ''споредна'' и што се најављује да ће се она решавати након признања.
Истиче да је дуготрајно и правично решење косовског питања могуће искључиво на основу међународног права, односно резолуције 1244 СБ УН.
На подсећање да је по ступању на дужност амбасадора у Београду рекао да ће покушати да се, "раме уз раме" са Србијом, избори да се међународно право врати у регион, пре свега по питању КиМ, и питање колико је успео у томе, каже да се "тешко утврђује међународно право у региону, али охрабрује што са Србијом имамо најбољу сарадњу, разумевање, истоветан приступ…"
"Што се тиче Косова, Србија има кључну улогу, па једну од кључних - што се тиче БиХ", закључује Боцан-Харченко.
Русија против именовања новог високог представника у БиХ
Русија не одобрава покушаје именовања новог високог представника у БиХ, каже Боцан-Харченко и наводи да то није у складу са ставом одбора Савета за имплементацију мира и планом о затварању Канцеларије високог представника (OHR).
"На дневном реду Савета, који мора да се састане по том питању, треба да буде затварање функције високог представника, а не именовање новог, што би показало да међународна заједница потпуно мења свој став и да се враћа на оно што је било много година пре'', каже Боцан-Харченко.
Функција високог представника у БиХ је, како наводи, била веома важна на почетку имплементације Дејтонског споразума, у периоду промене од претежно војне ка претежно грађанској примени тог договора, али то, сматра Боцан-Харченко, одавно припада историји.
''Сада је ситуација апсолутно другачија, функција високог представника апсолутно не значи ништа и он није у стању да искористи 'бонска овлашћења' у реалном животу, нема утицаја и нико га не узима у обзир'', каже амбасадор.
Сматра да садашњи тренутак захтева предају свих овлашћења ентитетима у БиХ и да је прихватљива "пријатељска помоћ" међународне заједнице, али ни у ком случају "наметање" и онемогућавање БиХ да буде самостална земља.
На питање какав је став Русије о томе што је кандидат за наследника Валентина Инцка на месту високог представника немачки политичар Кристијан Шмит и да ли је Москва консултована око тога, Боцан-Харченко каже да се ради о покушају да се "прави политика коју Запад сматра прихватљивом", али да за Русију то није прихватљиво.
''Ако они (Немачка) нуде свог кандидата, вероватно сматрају да ће он на најбољи начин вршити функцију високог представника и да ће бити више притисака, како кажу на Западу, у корист тзв. 'најбоље функционалности' БиХ. Али, у ствари мисле на централизацију БиХ, а пре свега на одузимање пуномоћја Републици Српској'', каже руски амбасадор.
Додаје да реалност показује да је неупоредиво више отворених проблема и мањка ефикасности у Федерацији БиХ и да Запад више пажње треба да посвети ситуацији у том ентитету и одговори на захтеве хрватског народа који је, каже, незадовољан положајем у БиХ.
С обзиром на супротан став Русије, Боцан-Харченко не види могућност за постизање неопходног консензуса око питања високог представника у Савету одбора за имплементацију мира, уз подсећање да именовање ОХР није могуће ни без одлуке и потврде СБ УН.
''Ствара се веома тешка ситуација, али гледајући са стране тешко ми је да разумем шта, било ко да је на том месту, чак и са политичким и државничким искуством и угледом, може да учини у реалном животу, а не само на папиру'', закључује Боцан-Харченко.
Зашто се треба бојати летовања у Египту, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
