Волтерс је тада казао да присне везе Москве и Пекинга "апсолутно сугеришу на појаву партнерског односа".
У прилог томе о каквој је ситуацији реч, говори и потез америчке војске, која ће послати четири бомбардера Б-1 и око 200 војника из базе у Тексасу у ваздушну базу Орланд у Норвешкој. Према писању ТВ мреже CNN, ово је "јасна порука Москви" да ће америчка војска "деловати у стратешки важном региону Арктика" и да на тај начин покаже да ће заштитити савезнике "од било какве руске агресије".
Према речима бројних извора, трансфер авиона и људства би требало да буде окончан у наредне три недеље, а тада би требало да се отпочне са мисијама у арктичком кругу и међународном ваздушном простору северозападно од границе Русије.
Вежбе су до сада биле организоване из Уједињеног Краљевства, а премештај војне опреме и особља много ближе Русима значи да ће "Америка бити у могућности да много брже реагује на потенцијалну руску агресију", истичу амерички званичници.
- Оперативна спремност и наша способност да подржимо савезнике и партнере, као и могућност да брзо одговоримо, изузетно су важни за комбиновани успех - казао је командант ваздушних снага САД у Европи и Африци, Џеф Хариган.
Амерички председник Џо Бајден је, према мишљењу стручњака, већ демонстрирао да је спреман да покаже оштрији приступ према Москви, за разлику од његовог претходника Доналда Трампа, истичу тамошњи медији.
Како наводи CNN, Бајден је недавно имао први разговор са руским председником Владимиром Путином, где је било речи о недавним сајбер нападима. Он је такође позвао првог човека Русије да се ослободи опозиционар Алексеј Наваљни.
Америчко министарство одбране дубоко је забринуто потезима руске војске да спречи потенцијални приступ Арктику и његовим поморским и природним ресурсима, пошто званична Москва наставља са милитаризацијом тог региона, тврде тамошњи медији.
Нуклеарна подморница у Јужном кинеском мору
Француска нуклеарна подморница Емерод извршила је патролу кроз Јужно кинеско море у склопу напора званичног Париза да оспори полагање права Пекинга у тим спорним водама, тврди "South China Morning Post".
Mission Marianne : depuis septembre, un sous-marin nucléaire d'attaque (SNA Émeraude) ainsi qu'un bâtiment de soutien (BSAM Seine) ont navigué jusqu'à 15 000 km des côtes métropolitaines dans l’océan Indien et le Pacifique. pic.twitter.com/ojRN51BUYI
— Florence Parly (@florence_parly) February 8, 2021
Министарка одбране Флоренс Парли објавила је у понедељак увече да је та подморница заједно са ратним бродом Сен патролирала како би "потврдила да је међународни закон једино правило које важи".
- Ово је доказ капацитета француске морнарице да буде ангажована на даљину и у дужем временском периоду, заједно са нашим аустралијским, америчким и јапанским партнерима - навела је Парли.
Она је додала да Француска има "екслузивне економске зоне" у Индо-пацифичком региону, те да "намерава да тамо заштити свој суверенитет, као и своје и интересе".
Како наводи овај портал, кинеско министарства спољних послова, као ни одбране, нису још прокоментарисали последњу операцију француске морнарице.
Пекинг је у више наврата протестовао због присуства страних ратних бродова у водама Јужног кинеског мора. Кина је одлучна у заштити својих интереса, посебно када је реч о том региону, те остаје да се види какав потез ће повући челни људи те земље.
"Бакљаши СНС су део екипе Веље Невоље." Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
