Пише: Крис Хеџ
Срећних дана више нема. Тамни облак спустио се на људску психу и нико не зна када ће се подићи.
Карантин је очигледно натерао многе људе да утеху траже у порнографији. Досадне и саме по цео дан, незадовољне програмом које нуди телевизија, ове несрећне душе окренуле су се самозадовољавању како би одагнале тугу.
Не чуди податак да је тржиште сексуалних играчака порасло током зимских месеци, посебно за супер тихе вибраторе. Трговац на мало Ан Самерс извештава да је продаја најтишег вибратора, Whisper Rabbit, порасла за 60 одсто у односу на прошлу годину.
Жене очигледно осећају кривицу због оваквог начина задовољавања. У супротном, зашто би инсистирале на вибраторима који тај посао обављају тихо? Шта би, на крају крајева, могло бити неугодније од тога да вам син тинејџер дискретно тапка по вратима и говори: „Хеј мама, утишај то!“
Будући да нема пабова и ресторана у којима би трошили новац, људи су се очигледно окренули куповини „играчака за спаваћу собу“, према шокирајућем извештају у Дејли мејла, „а продаја играчака за одрасле по цени од 100 фунти (140 америчких долара) или више порасла је за 160 процената.
Бројеви сугеришу да удео у порасту продаје у великој мери имају жене у двадесетим годинама.
Трагично се испоставља да су иста група – младе жене – одговорне за највећи скок стопе самоубистава: предозирање, вешање, скакање кроз високе прозоре или бацање под точкове брзих возова.
Чини се да ни сва самозадовољавања на свету не помажу да се мало развеселе. Заправо делује да то има супротан ефекат.
У позадини ове прљаве игре, богати постају богатији, а сиромашни сиромашнији.
Заслепљени смо аутодеструктивном фантазијом. Низ забавних програма и спектакла, укључујући ТВ „ријалити“ емисије, огромне спортске догађаје, друштвене медије, порнографију (која зарађује најмање двоструко више од холивудских филмова), примамљиве луксузне производе, дрогу, алкохол, нуде примамљива излазна врата са стварност.
Жудимо да будемо богати, моћни и познате личности. А они које морамо згазити да бисмо изградили наша јадна мала царства сматрају се заслужнима за своју судбину.
Да готово нико од нас никада неће остварити ове амбиције, знак је нашег колективног самозаваравања и ефикасности културе препуне манипулација и лажи.
Порнографија настоји да еротизује овај садизам. У порно филмовима жене су плаћене да понављају мантре, којима се изјашњавају да су физички злостављане. Порно служи за понижавање расистичких стереотипа.
Црнци су сексуално моћне звери које вребају беле жене. Црнке имају сирову, примитивну пожуду. Латиноамериканке су вреле крви. Азијске жене су кротке, сексуално покорне гејше.
У порнографији људске несавршености не постоје. Превелике силиконске груди, напумпана уста и тела исклесана од пластичних хирурга, ерекције изазване лековима које никад не попуштају и обријане стидне регије – које удовољавају порнографској педофилији – претварају извођаче у комаде пластике.
Мирис, зној, дах, откуцаји срца и додир бришу се заједно са нежношћу. Жене у порнографији су запакована роба.
Оне су лутке за задовољство. Лишене су истинских емоција. Порнографија није секс, ако се секс дефинише као узајамни чин два партнера, већ мастурбација, усамљено ауто-узбуђење лишено интимности и љубави.
Култ сопства – то је суштина порнографије – лежи у основи корпоративне културе. Порнографија је, попут глобалног капитализма, место где су људска бића послата да умру.
Шта мушкарци раде у кревету, а жене презиру прочитајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
