Пише: др Иван Пајовић
Ево њених речи:
„Моје је мишљење да је то само питање времена. Следеће покољење, а могуће и већ ово данашње, савршено слободно ће се тиме хранити. Одвратност према таквим намирницама више је на менталном нивоу него на физиолошком. То ће бити алтернатива многим изворима беланчевина које у досадашњој производњи захтевају превелики труд”.
Дакле, све је једноставно – једимо црве јер су они лакши за производњу. До скоро су стручњаци агрономије писали радове како је брашно од црва, оплемењено живим црвима, одлична алтернатива рибљем брашну у органској живинарској производњи. Данас се појављују стручњаци који говоре да је тако нешто идеално погодно и за човека.
Да овакве вести нису тек неке „теорије завере” које долазе из Русије говори податак да је 13. јануара ове године Европска агенција за безбедност хране (EFSA) признала жуте брашне црве Tenebrio Molitor (који припадају породици тамних бубамара) безопасним и погодним за употребљавање у људској исхрани јер садрже висок садржај протеина. Агенција је дала своје мишљење на основу прве пријаве француске компаније „Микронутрис”, која производи инсекте за исхрану.
Jeдан од истраживача EFSA, Ермолас Верверис, каже:
„Ова одлука отвара пут првом одобрењу на нивоу ЕУ. Процена ризика одлучујући је и потребан корак у регулисању нових прехрамбених производа и пружа научни темељ за доношење политичких одлука у ЕУ уз обезбеђивање сигурности потрошача”.
Поред тога што се тврди да су ларве богате протеинима, влакнима и мастима, као и да имају укус сличан кикирикију, битни разлози за њихову употребу су мање коришћење енергената, питке воде али и ниска емисија угљендиоксида у производњи у односу на досадашњу конвенционалну, за који се упорно тврди да је један од главних гасова-узрочника тзв. ефекта стаклене баште.
Марио Макози, економски статистичар и професор Универзитета у Болоњи изјављује:
„Постоје јасне еколошке и економске користи, ако традиционалне изворе животињских протеина замените онима који захтевају мање хране, производе мање отпада и резултирају мањом емисијом гасова стаклене баште. Нижи трошкови и цене могли би повећати сигурност хране, а нова потражња отвориће и економске могућности”.
Овакве тврдње поклапају се са ставовима које Бил Гејтс износи у својој књизи „Како избећи климатске катастрофе” (How to Avoid a Climate Disaster), која представља неку врсту водича за борбу против глобалног загревања. Oн тврди да не мали део од 51 милијаде тона гасова са ефектима стаклене баште који се емитују у атмосферу отпада на сточарство и производњу ђубрива. Из тог разлога он апелује на богате земље да пређу са нормалног, природног меса, на биљне концентрате беланчевина и или млевене брашне црве. Он у књизи пише:
„Не мислим да ће 80 најсиромашнијих земаља прећи на синтетичко месо. Али заиста мислим да све богате земље морају потпуно прећи на вештачку говедину. На разлику у укусу се може навићи, тим пре што ће произвођачи временом њега поправљати”.
Његову „бригу о климатским променама” неки стручњаци објашњавају улагањем новца у развијање трговинске марке компаније Beyond Meat, која припрема стопроцентно „биљно месо” произведено од беланчевина пасуља, пиринча и уљане репице. У развој технологије оваквог меса новац су поред Гејтса уложили и сувласник Твитера Биз Стоун, глумац Леонардо Ди Каприо, ланци ресторана брзе хране Мекдоналдс и KFC, aли и Харвардски и Стенфордски универзитет. Уколико се такво „месо” не буде допадало обичном потрошачу, оно ће му бити наметнуто насилно, под претњом глобалног отопљавања, која је непрекидно присутна у медијима. О укидању употребе меса за широке народне масе писао је и председник Светског економског форума Клаус Шваб у својој књизи „Четврта индустријска револуција”, где не једном говори о прелазу на биљне изворе беланчевина у оквиру програма „Велики ресет”. Идеолог СЕФ-а говори о новој технологији припреме синтетичког „меса” употребом принтера! Поред одустајања од природног меса, он инсистира и на одустајању од млека, млечних производа, природне коже... целе гаме производа који происходе из сточарства, а све због тога што „краве прозводе превише угљендиоксида”.
Остаје питање да ли ћемо некако спасити своју будућност од маштарија Гејтса и Шваба и наставити да једемо нормално месо, а не црве или штампану „говедину”, да ли ћемо спасити своју пољопривреду, овакву какву је познајемо, или ћемо допустити глобалистичким агентима да људску исхрану измене до непрепознатљивости.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) March 8, 2021
Извор: Правда
