Пише: Бошко Јакшић
Израел је одбијао да призна независност Косова, Косово је узвраћало одбијањем да призна јеврејску државу, а онда је Доналд Трамп све променио, чак и испословао пристанак Србије да пресели амбасаду за Јерусалим.
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху био је презадовољан могућношћу да се још две земље придруже САД и Гватемали са амбасадама у Јерусалиму, граду који он – супротно резолуцијама УН и ставу међународне заједнице – сматра „вечном и недељивом” престоницом Израела.
Европска унија одмах је изразила забринутост због сагласности Србије и Косова да као прве две европске земље отворе амбасаде у Светом граду чији би коначни статус требало да буде утврђен израелско-палестинским преговорима. На обе адресе послата је порука да угрожавају своје европске перспективе.
„Ново поглавље историје”, како га је назвао бивши амерички председник, могло би међутим драматично да се скрати. Пола године од потписивања споразума у коме је нормализација економских односа Србије и Косова била фуснота Трампових блискоисточних планова, проблематичне одлуке могле би да буду измењене.
Косово је суочено са растућим притиском државе која је 2008. међу првима признала независност – Турске. Одмах после споразума у Вашингтону, Министарство спољних послова у Анкари је поводом намере да амбасада буде у Јерусалиму издало саопштење: „Разочаравајуће је да косовске власти разматрају корак који би представљао јасно кршење међународног права и могао би такође да у будућност спречи признавање Косова од других држава”.
Председник Реџеп Тајип Ердоган је у више наврата упозоравао да би било пожељно да Приштина „избегне корак који би могао да нанесе велику штету Косову”. Критике намере косовских власти да као прва земља муслиманске већине отвори амбасаду у Јерусалиму, учестале су откако су 2. фебруара успостављени дипломатски односи са Израелом.
Иако је амбасадор Косова већ послат за Израел, Албин Курти, лидер покрета Самоопредељење и очекивано будући премијер Косова, озбиљно је схватио поруку важног савезника па је после његовог сусрета са амбасадором Турске издато саопштење које отвара могућност ревизије одредбе коју је у Вашингтону потписао одлазећи премијер Авдулах Хоти: „Место где ће амбасада бити лоцирана биће размотрено после провере документације одлазеће власти.”
Top of Form
Bottom of Form
Top of Form
Bottom of Form
Израел је успостављањем дипломатских односа са Косовом заокружио пробој нормализације започет са четири арапске земље, али зашто је толико дуго чекао?
После балканских ратова израелска политика према новим државама региона била је неодлучна, посебно према Босни и Косову због њихових муслиманских већина. Све израелске владе су од почетка распада Југославије прихватиле чврст просрпски став.
Иако је одржавала добре односе са арапским светом, Србија је 1992. била прва од нових балканских држава која је отворила амбасаду у Тел Авиву, а Израел се није придруживао својим западним савезницима у осуди злочина на Косову. Покојни Аријел Шарон је у својству шефа дипломатије осудио НАТО интервенцију 1999, иако је истовремено израелска армија у Македонији подигла болницу за албанске избеглице са Косова.
Хашим Тачи је 2007. посетио Израел, али званична позиција Израела се није мењала ни када је годину дана касније Косово прогласило независност. У Приштини се увећавала спремност на признавање јеврејске државе.
Србија је 2012. била једина држава региона која је гласала за пријем Палестине у УН у својству посматрача. Бивши председник Томислав Николић 2013. и бивши шеф дипломатије Ивица Дачић 2017. су у Рамали на Западној обали давали пуну подршку Палестинцима.
Бивши премијер Рамуш Харадинај је 2019, током посете америчких инвеститора Приштини, изјавио: „Веома смо поносни на нашу сарадњу са америчким и јеврејским народом, а Израел је као нација добар модел за праћење.” „Гледамо на Израел као пример како држава може да се прави”, говорила је амбасадорка Косова у УН Вљора Читаку током посете Израелу.
Косову је признање Израела много значило, али Србија је имала предност. Александар Вучић је 2014. посетио Израел и изјавио да је Србија „веома поносна” због пријатељства. Израелски председник Рувен Ривлин је у узвратној посети био четири године касније.
Међусобна трговина, инвестиције и техничка сарадња све време су у успону, а Вучић је као крунски гест наклоности 2020. у Вашингтону присуствовао годишњој конференцији најутицајније јеврејске лобистичке групе у Америци, АИПАК.
Израел је одбијао да призна једнострано проглашену независност Косова страхујући да би такав пример могли да следе Палестинци. Придруживање великог броја косовских Албанаца Исламској држави такође је био фактор одвраћања.
Шта је онда био окидач одлуке да Израел после година промишљања призна Косово и учини да Београд не буде „срећан” у страху да би признање Израела могло да охрабри друге земље на сличан корак? Око 80 јеврејских породица на Косову свакако није.
Косово испуњава све критеријуме државности, закључила је Нетанијахуова влада, а једностраним проглашењем независности нису прекршене правне обавезе. Палестинско питање је маргинализовано.
Израел има све интересе да прошири своје присуство на Балкану. Можда и да се представи као мировни посредник у региону. Пресудно је ипак било Трампово посредовање и захтев Израелу да призна Косово чијој су независности Американци крунски допринели.
Шта ће урадити Београд где упозоравају да односи са Израелом могу да буду „уништени” уколико не буде компромиса око тога какву врсту односа Израел хоће са Косовом?
Да ли ће избећи да испуни обавезу да до 1. јула пресели амбасаду за Јерусалим? Вероватно хоће и за то ће имати подршку администрације Џоа Бајдена који не инсистира да Србија крши међународно право.
Шта је Београду све то било потребно, зна само српски потписник Вашингтонског споразума.
Зашто ће Вучићу сванути тешка времена, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
