Идеологија Ердоганове администрације назива се „неоосманизам“, а састоји се у повећању политичког утицаја Турске у земљама које су раније биле део Османског царства.
Међутим, Турци нису ограничени само на „политички утицај“, очигледно се надајући да ће повратити територије које су некада заузели њихови преци. Анкара истовремено не узима у обзир ни норме међународног права ни обавезе које је преузела у оквиру споразума са другим државама. Упечатљив пример овога су догађаји који су се одиграли око сиријског града Аин Иса на северу губерније Рака.
Недавно се у области Аин Иса, смештеној на линији контакта између владиних и протурских снага, ситуација се брзо захуктава. Обе стране увлаче своје трупе у то подручје. Акције сиријске владе првенствено су резултат жеље да се локално становништво заштити од субверзивних активности протурских милитаната, као и од редовних артиљеријских напада са турске стране.
Поред тога, било која питања Дамаску у овом случају су непримерена, јер легитимна влада има пуно право да изврши премештање јединица унутар своје земље.
Анкара је, с друге стране, кретање сиријских трупа јасно схватила као претњу њеној интервенцији у Сирији. Северно од Аин Исе, турска војска, уз подршку милитаната, ужурбано гради нова утврђења и базе.
На пример, недавно се у близини града појавила четврта војна база турских оружаних снага. Поред тога, Турци су на то подручје пребацили око 50 оклопних возила и до 1.000 војника у аутобусима.
И све се то дешава у позадини постојећих споразума о решавању сукоба у Сирији, које је такође потписала Турска.
Према руско-турском Меморандуму о разумевању потписаном током консултација у Сочију у октобру 2019. године, Анкара је потврдила посвећеност очувању политичког јединства и територијалног интегритета Сирије, као и спремност да одржи статус кво у подручју Операције Пролеће мира.
Постоје различите дефиниције појма „статус куо“, али ниједна од њих се не приближава нити укључује такве формулације као „појачано војно присуство“ и „гранатирање цивила“.
Можемо се присетити и других одредби меморандума, које се односе на борбу против тероризма и промоцију сигурног повратка избеглица.
Уместо да спречи инфилтрацију терористичких елемената на сиријску територију, Турска под своје окриље узима милитанте називајући их „умереном опозицијом“ и омогућава им да наставе да чине злочине на тлу Сирије.
Што се тиче избеглица, сиријска влада је недавно, уз помоћ руске стране, покушала да уведе контролне пунктове за интерно расељена лица у Идлибу. Међутим, ова иницијатива је пропала кривицом Анкаре, наводећи немогућност осигурања безбедности.
Тако је, скоро годину и по дана након потписивања меморандума, постало очигледно да Турска неће испунити своје услове. Штавише, овај споразум је Анкара искористила као изговор да добије времена за даље јачање свог присуства у Сирији, што потврђују догађаји који се тренутно одвијају у околини Аин Исе.
Колико се смањила раздаљина између украјинске војске и Народне милиције ДНР, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
