Подаци о чак 17 атентата налазе се у склопу досије о Брани Мићуновићу, којег црногорска служба не повезује с политичким ликвидацијама.

- Новац стечен илегалном трговином наркотицима уложен је у покретање Покрета за независну Црну Гору - пише у документу у којем се наводи и да постоје индиције да је Мићуновић био део овог покрета.

И Елез у причи

Угледнији и утицајни људи који су се нашли на путу овом покрету, како наводе у извештају црногорски обавештајци, ликвидирани су током дугог низа година, пре, током и након референдума 2006, када је и званично проглашено отцепљење Црне Горе од Србије. За нека од тих убистава, како сумња црногорска служба, ангажовани су и припадници криминалне групе Дарка Елеза.

- Један од значајнијих носилаца криминалног деловања на територији БиХ, који је у скоријем периоду оформио групу специјализовану за вршење ликвидација, превасходно у корист "кавачког клана" - пише у досијеу црногорске службе.

Владислав Дајковић, политиколог, оцењује да Ђукановићев режим не би био тако јак да се није ослањао на организовани криминал:

- Не бих се усудио да причам о политички мотивисаним убиствима без доказа у својим рукама, али бих са сигурношћу могао да кажем да је режим Мила Ђукановића деценијама почивао на јако организованој мафији. С тим у вези, не изненађују ме наслови појединих медија да Ђукановић спрема мафијашку освету због пораза у Никшићу.

Ширење страха

Божидар Спасић, некадашњи припадник ДБ, објашњава да је тешко открити праве мотиве одређених убистава.

- Кад се анализира ситуација сада после истека одређеног времена у Црној Гори, веома тешко је било пре, па и после референдума, разлучити шта је политичка, а шта криминална ликвидација. Дошло је до симбиозе или заједништва између квазиполитичара и квазикриминалаца, тако да су и ликвидације мафијаша имале политичку конотацију. Убиства су имала за циљ да створе несигурност код оних који су се борили за заједништво - наводи Спасић.

Током дугог низа година убијани су функционери некада блиски Ђукановићу, људи из полиције, такозвани анонимци, али и виђенији људи који су иначе задобијали симпатије различитих структура друштва и који би, у неку руку, могли да утичу на јавно мњење.

Кнежевић одбио Кривокапића, неће у владу

Један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић изјавио је да је на састанку са црногорским премијером Здравком Кривокапићем одбио место потпредседника нове владе.

- Ја сам одбио да будем кандидат за потпредседника у новој влади, не зато што не верујем у себе већ зато што мислим да је неопходно укључивање већине на што експлицитнији начин - рекао је Кнежевић.

Додао је да суштина није у персоналним решењима и да је премијеру рекао да у тој влади треба да се нађу људи из ДФ, СНП и свих странака које чине већину, сразмерно њиховој снази и броју мандата.

Ово су неки од злочина из тог периода

31. мај 2000. - Горан Жугић

Саветник за безбедност председника Црне Горе убијен је око 23 сата испред улаза у двориште у Подгорици у класичној сачекуши. Убица, или убице, кренуо је у акцију у тренутку када је Жугић изашао из службеног аудија и пошао према закључаним улазним вратима, удаљеним око пет метара. У њега је испаљено шест метака из шкорпиона, калибра 7,65 са пригушивачем. Три су погодила главу, један врат, а два предео трупа.

8. јануар 2001. - Дарко Бели Распоповић

Смрт високог функционера Државне безбедности Црне Горе је повезивана са ликвидацијом Горана Жугића. Убиство се догодило испред продавнице, наочиглед многих грађана. Док је покушавао робу да стави у гепек, убица му се пришуњао с леђа.

19. март 2001. - Милан Радуловић

Испод његовог аутомобила постављена бомба. Чим је ставио кључ у контакт-браву свог кадета, активирала се снажна експлозија, која га је усмртила.

13. април 2001. - Мишко Крстовић

Убица му је пришао с леђа и пуцао у потиљак из аутоматског пиштоља. Ликвидиран је на идентичан начин, као и Бели Распоповић. Овај случај полиција није расветлила.

4. март 2003. - Младен Кликовац

На њега је пуцано из снајпера испред кафане "Пуцо" у Забјелу. Кликовац је пре тога преживео три покушаја убиства.

12. март 2003. - Ђорђије Ичевић, звани Ђоко Несаница

Упуцан у свом киоску брзе хране у центру Подгорице. Њему је маскирана особа с фантомком пуцала му је у стомак.

27. мај 2004. - Душко Јовановић

Власник и одговорни уредник подгоричких новина Дан убијен је рафалом из аутоматске пушке и његово убиство и након 17 година није расветљено.

- Званична Црна Гора је обележила Душка Јовановића као државног непријатеља. И одрадила је посао! Сходно томе, јасно је да учинилац себе неће никада одати - речи су Јовановићеве удовице Славице Јовановић, која је тврдила да су добијали претње и јасно упозорење да ће се тако нешто десити

29. август 2005. - Мироје Баошић

У сачекуши у Баошића је испаљено више метака, од којих је он задобио тешке повреде. Умро је пола сата после рањавања у подгоричкој болници. Његов блиски рођак Васо Баошић био је високи функционер црногорске полиције.

30. август 2005. - Славољуб Шћекић

Начелник криминалистичке полиције, познатији као неко ко је знао све тајне црногорског подземља, водио је истрагу убиства Душка Јовановића и Горана Жугића, а ликвидиран је два дана након што је преузео истрагу о убиству Мироја Бошића.

18. фебруар 2006. - Дарко Павићевић

У насељу Забјело, у близини Основне школе "Октоих", Павићевића је, претпоставља се, убила непозната особа која је с њим била у аутомобилу опел вектра.

24. октобар 2006. - Срђан Војичић

Убијен испред зграде у којој је живео књижевник Јеврем Брковић, био је Брковићев пратилац. Полиција верује да је кобне ноћи управо Брковић био мета нападача. Брковић је тврдио да је те ноћи видео само силуете, највероватније тројице нападача, који су на њега насрнули металним шипкама. Војичић је кренуо да заштити Брковића и у том моменту један од нападача је испалио више хитаца у његовом правцу.

Зашто Вучић избегава вакцинисање? Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф