Вашингтон и Брисел, наводи лист, настављају да пребацују сву кривицу за трагедију на Балкану искључиво на Србе и њихове лидере, док у овом и данас немирном региону и даље трају истраге и дискусије о злочину Североатлантске алијансе.
Портпарол Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова скренула је пажњу међународне јавности на то што НАТО много говори о претњама европској безбедности иако су главна претња њихове неодговорне акције које воде ескалацији тензија и еколошкој катастрофи у самом центру Европе.
Према њеним речима, против Југославије није употребљена само радиоактивна муниција, већ су вршени циљани напади по различитим предузећима, што је довело до изливања тона токсичних и канцерогених хемијских једињења на околне територије и реке, укључујући и Дунав.
- Нажалост, још нико није кажњен за ове злочине. То је, такође, норма западног мејнстрима да не признају сопствене грешке - истиче Захарова.
Зар је СРЈ једини пример? Ирак, Либија и многе друге тачке на планети. Дошли, уништили, отишли, нису се извинили, нити кажњени. Али, зато уче друге како треба живети и шта је то слобода. У оквиру Алијансе постоји својеврсно чишћење од одговорности, где доминира осећање сведозвољености јер нико не кажњава.
- Више од 2.000 људи, и Срба и Албанаца, већ се обратило адвокатима за помоћ о сличним темама - навела је Захарова.
Након више од две деценије од агресије НАТО-а на СРЈ у погођеним областима на југу Србије показатељи за низ болести, укључујући рак, и даље су много већи од националног просека, наводи „Руска газета".
Лист указује да је такве трагове НАТО оставио као резултат и других својих „хуманитарних мисија", па је тако на северу Либије, после бомбардовања, регистрована радијација већа од дозвољене вредности, што је карактеристичан потпис НАТО-вих „хуманитараца".
Наношење дуготрајне и озбиљне штете природној средини и здрављу људи, представља директно нарушавање међународног хуманитарног права и постаје устаљена пракса понашања држава чланица НАТО-а, напомиње лист.
Захарова је оценила да земље чланице Алијансе очигледно страхују од стварања преседана за накнадне исплате одштете свим жртвама.
- Стога је НАТО доследно негирао везу између ширења малигних тумора, леукемије и масовне употребе муниције Алијансе са осиромашеним уранијумом на југу Србије, сматрајући да је повезивање ових чињеница неутемељено - рекла је Захарова.
Чак и неколико стотина војника НАТО-а који су служили у оквиру КФОР-а страдало је од дугорочних последица агресије Алијансе на Југославију, напомиње се у тексту.
То је потврђено, на пример, низом пресуда италијанских судова по тужбама представника италијанских оружаних снага који су 1999. године били у КФОР-у, а касније страдали од онколошких болести.
Млади Срби нису били сведоци НАТО агресије, али наставља се на овај или онај начин утицај дугорочних последица, наводи „Руска газета".
Управо због тога за земљу је јако важно да настави пажљиво документовати и систематизовати доказе злочина НАТО-а на територији СРЈ, базиране на научним истрагама.
Можда ће тужбе против НАТО-а и активности међуресорне комисије коју је 2018. године основао српски парламент помоћи у утврђивању истине и довести до кажњавања одговорних, тако да се то више никада не понови, пише лист.
Занимљиво је и то да, према речима стручњака, пре почетка било које војне операције, Пентагон и ЦИА унапред израчунавају какав се профит може добити по њеном завршетку. При томе је важно да на власти буду потребни људи, који ће се „борити за демократију", а истовремено омогућити својим јучерашњим покровитељима и браниоцима да дођу до „дебелих комада".
Доказ такве политике може се наћи у чињеници да је бивши амерички државни секретар Медлин Олбрајт постала власник највећег мобилног оператера на Косову, а генерал Весли Кларк, који је командовао НАТО снагама током бомбардовања Југославије, уложио је у обраду угља на Косову.
Осим тога, заборавља се да је у септембру 2000. године Окружни суд у Београду у одсуству разматрао кривични поступак против Била Клинтона, Медлин Олбрајт, Вилијама Коена, Тонија Блера, Робина Кука, Џорџа Робертсона, Жака Ширака, Хуберта Ведрина, Алана Ришара, Герхарда Шредера, Јозефа Фишера, Рудолфа Шарпинга, Хавијера Солане и Веслија Кларка. Суд их је прогласио кривим за почињење злочина против СРЈ, одређујући казну затвора од 20 година.
НАТО бомбардовање СРЈ трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: РТРС
