Крајем децембра 2020. године ЕУ је потписала споразум с Кином, на велико разочарење САД, што показује да се, упркос бројним манама које се приписују Кини, ЕУ не може одрећи сарадње са њом.
Пандемија изазвана корона вирусом изазвала је незапамћени поремећај, како глобалне привреде тако и трговине, будући да су и производња и потрошња доживеле велики пад широм планете, објашњава Зрнићева у интервјуу за Магазин Бизнис.
Зрнићева, бивша директорка Представништва Привредне коморе Србије у Бриселу, каже да је пандемија изазвала и својеврсни "вакцински рат", који у неким елементима подсећа на поделе у хладном рату 20. века.
На површину су избиле геополитичке поделе, а антиковид вакцина је постала најтраженија роба на светском тржишту.
Производња вакцина, с једне стране, и способност њене набавке, с друге, као и њена дистрибуција, показује снагу и утицај земаља у светској арени. Али, у вакцини и лежи могућност да се опорави и настави светска економија и трговина.
Овако је Зрнићева одговорила на питање о томе колико је пандемија изазвана вирусом ковид-19 показала значај међународне трговине и значај токова робе и људи.
Објашњава ко су "победници" а ко "поражени" у "вакцинском рату" који се, како каже, управо води на светској сцени, колико је Кина постала незаобилазан економски чинилац за Европу и свет, али и упозорава на постулате Зеленог плана, за чију реализацију је постављен рок до 2030. године, што ће и Србија морати да поштује.
Говорећи о актуелном "вакцинском рату", Зрнићева истиче да је, на глобалној сцени Америка, у брзој акцији започетој за време Доналда Трампа, убризгала велику финансијску ињекцију у мултинационалне компаније које су производиле вакцину, да би после почетних посртања почело масовно вакцинисање становништва.
"Најгоре је прошла Европска комисија, која је потценила могућност избијања вакцинског рата и није уложила довољно средстава у њену набавку. Поређења ради, амерички ''wарп спеед'' тежак је 10 милијарди долара, а ЕУ је за вакцину дала тек близу три милијарде евра. Европа је уговоре потписивала са закашњењима, и то ценкање обило јој се о главу. Не само да је мултинационална компанија АстраЗенека искористила рупе у уговорима и, уместо у ЕУ, испоручила вакцину најпре у УК, а недавно и у Јужну Кореју, него се сада слично понавља са вакцином компаније Јохнсон & Јохнсон", рекла је Гордана Зрнић.
Она, такође, наводи да је резултат спори процес вакцинисања у земљама ЕУ у односу на друге велике блокове.
Америка очекује да ће до јуна ове године процес вакцинисања бити завршен, а тај процес ће у ЕУ бити окончан тек до краја октобра, додаје.
Упитана где је ЕУ направила грешке, каже:
"Показало се да је ЕК лоше водила политику набавке и да њена шефица, Урсула фон дер Лајен, није била дорасла овом великом проблему, због чега је посебно критикована у Немачкој. Та се критика протеже чак до њеног ментора, канцеларке Ангеле Меркел, која се, у крајњој линији, такође сматра одговорном. ЕК се брани тиме да се није могао дозволити хаос појединачном набавком, у којем би свака земља куповала сама за себе, али је чињеница да је резултат овог приступа и недовољне ефикасности, пад поверења грађана у бриселске институције, али и у своје властите владе".
Другим речима, додаје Зрнићева, пандемија чини ЕУ у овом моменту и политички рањивом. ЕУ је изгубила свој "софт поwер" и теже јој је да наметне свој ауторитет у другим ситуацијама које сматра битним, као на пример, да опорезује велике дигиталне дивове или да спроведе зелене трансформације, тзв Зеленог плана.
Вакцина је најтраженија роба, али она је сада постала и предуслов друге трговине, као и слободног протока људи, напомиње Зрнићева.
Када је реч о томе колико се у овом периоду пандемије показала зависност Европе од Кине, каже да се у "вакцинском рату", који је великим делом и трговински, налазе и победници и поражени.
Према њеним речима, чини се да је највећи победник глобално Кина, која је низом акција на крилу пандемије, и у сенци пандемије, појачала свој "софт поwер" на међународној сцени.
Пре свега је показала да може да заузда епидемију на свом тлу, а од најранијих дана снабдевала је Европу заштитном опремом.
"У једном моменту, Европа је зависила од кинеске заштитне опреме. Релативно брзо развила је и вакцину, која се, јер је произведена на више од 150 година старој методи умртвљеног вируса, сматра сигурном. У томе су били успешнији од Русије, која је такође развила вакцину, али за разлику од Кине, није успела да у довољној мери вакцинише властито становништво. Ипак, показали су да имају тражену робу".
Напомиње да је занимљиво како Кина и Русија настоје да уђу у ЕУ са својом траженом робом: вакцином, преко њима наклоњенијих земаља, као шот су Мађарска, Словачка и друге.
"Србија и УК искочиле су као позитивни примери. УК зато јер је успела да осигура ране и довољне залихе, а Србија јер је успела да пронађе своју позицију. Обе земље су на спољном ободу ЕУ", наводи Зрнић.
Сматра да ће Европа наставити проактивну улогу према Кини, упркос негодовању САД, чија одлука о забрани извоза чипова у Кину прети да угрози изградњу 5G мреже која је, кроз уговоре већине земаља чланица ЕУ, поверена Кини.
Упркос томе што се Кини замера недостатак транспарентности, дискриминаторне нецаринске баријере и индустријске политике према страним компанијама, јаке интервенције владе у привреду које омогућавају доминантну позицију државних предузећа и недовољна заштита интелектуалне својине, ова земља ће и даље бити водећи трговински партнер и у наредном периоду, наводи Зрнићева.
Руске снаге у Сирији немају милости за ћелије ИД-а! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
