Под притиском америчке администрације и удара на своја нафтна постројења, Саудијска Арабија понудила је проиранским побуњеницима у Јемену мир за излазак из шестогодишњег рата, који је изазвао једну од највећих хуманитарних катастрофа на свету.
Ријад је, како је саопштио саудијски шеф дипломатије, такође спреман да укине ваздушну и поморску блокаду уколико Хути – јеменски побуњеници и припадници шиитске секте – пристану на прекид ватре под надзором Уједињених нација. То би значило отварање аеродрома у главном граду Сани, као и луке Худајда који су под контролом побуњеника.
За сада нема званичног одговора Хутија на предлог министра, принца Фејсала бин Фархан ал Сауда, али утисак је да нису склони да прихвате мировни план све док Саудијска Арабија не укине блокаде.
„О изложеним идејама расправљало се дуже од годину дана и ту нема ничег новог”, саопштио је представник за штампу шиитске групе додајући да је циљ иницијативе да Ријад дипломатски оствари оно што није успео политички и војно откако је саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман 2015. окупио коалицију чији је циљ био да уништи формацију јеменских савезника највећег саудијског непријатеља – Ирана.
Ријад је тада у садејству са Уједињеним Арапским Емиратима и Египтом започео интензивну кампању бомбардовања циљева по Јемену, најсиромашнијој држави арапског света, што је довело до најмање 233.000 погинулих и четири милиона расељених у земљи у којој је око 80 процената од близу 30 милиона становника на ивици глади.
Египат је одмах поздравио иницијативу као „искрени напор” Саудијаца да се оконча политичка и хуманитарна криза, а нова америчка администрација одустала је од подршке коју је саудијском ратном напору давао Доналд Трамп. Недавно је забранила продају офанзивног оружја Ријаду и придружила се апелима УН да се омогући дотур хуманитарне помоћи милионима изолованих становника Јемена.
У Ријаду се оцењује да је мировни предлог у складу с ранијим иницијативама Савета за сарадњу земаља Залива и УН и да представља свеобухватно политичко решење конфликта између легитимних јеменских власти у Адену, које признају УН, и шиитске милиције која под именом Ансар Алах контролише Сану.
„Нека оружје ућути”, поручује са насловне стране „Араб њуз” додајући да је на Хутима да одлуче да ли на прво место постављају интересе Јемена или Ирана.
Корени конфликта потичу још из времена „арапског пролећа” 2011, када су се мирни протести проширили земљом претварајући се брзо у потпуни хаос. Земље Залива понудиле су посредовање, а у новембру те године тадашњи председник Али Абдулах Салех сложио се с иницијативом и у Ријаду потписао сагласност да се власт у прелазном периоду до нових избора пребаци на потпредседника Абед Рабо Мансур Хадија.
Кад се чинило да ће транзиција успети, снаге Хутија су септембра 2014, уз подршку Салеха, заузеле главни град правдајући се борбом против корупције и великог скока цене горива. Хути су наредне године приморали Хадија да поднесе оставку и ставили га у кућни притвор из којег је он успео да побегне за јужни лучки град Аден, који је прогласио за привремену престоницу и центар отпора Хутима.
Средином марта 2015. милиција Хутија приближила се предграђима Адена, а у Ријаду је хитно формирана коалиција која је, предвођена Саудијцима, покренула војне операције широких размера. Савет безбедности је те године усвојио резолуцију у којој се захтевало да Хути напусте Сану, да се разоружају и допусте да се јеменска влада врати у главни град. Војним лидерима Хутија заведене су санкције пропраћене ембаргом на продају оружја.
После трогодишњих застоја и мировних планова УН, Омана и Кувајта који су пропадали један за другим, саудијска коалиција се јуна 2018. одлучила на масовни војни удар, који је привремено обустављен Стокхолмским споразумом, али су борбе убрзо обновљене. У другој половини 2019. нова политичка формација, Транзициони савет југа, после оштрих сукоба протерала је из Адена јеменску владу, а сукоб се завршио споразумом из Ријада, чији је циљ било смиривање ситуације на југу земље.
Хути су се поново огласили почетком 2020, покрећући кампању ракетних напада на војне логоре ривала по централној провинцији Мариб да би операције биле окончане новим примирјем како би се здравственим радницима омогућила борба против пандемије вируса корона. Зараћене стране размениле су у октобру стотине заробљеника.
Мир је још једном кратко трајао. У децембру, пошто је председник Јемена саопштио састав нове владе, Хути су ракетама засули аеродром у Адену. Ове године ситуација се није побољшала. Штавише, Хути су ракетама и дроновима почели да гађају нафтна постројења на истоку Саудијске Арабије, укључујући и терминале највеће светске компаније за извоз нафте „Арамко”, што је изазвало потресе на глобалном тржишту нафте. Коалиција узвраћа ракетирањем Сане. Сада је стигао нови саудијски мировни план, који би, заснован на резолуцији УН и иницијативама из Залива, на снагу ступио чим га Хути прихвате. „То је иницијатива која Хутима отвара шансу да окончају крвопролиће”, поручује принц Фејсал.
За почетак, морале би да се отворе политичке консултације страна у сукобу. Тај дијалог би, по тумачењу Ријада, требало да означи крај сваког мешања Ирана у послове региона и Јемена. Тешко да ће Техеран тако нешто да прихвати.
Једнострано примирје које је понудио Ријад могло би лако да доживи судбину сличног неуспешног покушаја прошле године.
Зашто Америка може да распусти НАТО, сазнајзе ОВДЕ.
Извор: Политика
