Пише: Др Иван Пајовић
Вести из сфере „борбе против глобалног загревања” говоре како је (а ко други!?) Бил Гејтс изашао са новим пројектом расхлађивања Земље, који подразумева дисперзију милиона тона калцијум-карбонатне прашине у стратосферу која би образовала облаке са циљем да се одбије део сунчевих зрака и блокира вишак штетне и опасне топлоте. План је да се са пилот-пројектом започне овога лета. За будућност овог пројекта Бил Гејтс и други богаташи које је привукао као инвеститоре планирају да потроше око три милијарде долара.
Да ли блокирање сунчевих зрака може помоћи око хлађења Земље и успорити глобално загревање? Истраживачи Харвардског универзитета решени су да јуна 2021. године изведу „стратосферни контролисани експеримент са пертурбацијом (нарушавање устаљеног реда)” и диспергују калцијум-карбонатну прашину (прах креде) у атмосферу на висину од 20 километара и провере на који начин ће честице ове материје одбијати сунчеву светлост назад у васиону.
Балон са калцијум-карбонатом биће подигнут на речену висину ваздушним балоном. Експеримент вредан три милиона долара, а чији је један од спонзора Бил Гејтс, спровешће се у шведском граду Каруна. Суштина је у томе да честице одбију део сунчевих зрака, не допуштајући им да допру до површине Земље и на тај начин учине да температура буде нижа.
Контролни аеростат подићи ће у стратосферу 600 кг опреме, па ако све буде по плану, биће испуштено око два килограма калцијум-карбонатне прашине, која би формирала облак дужине неколико километара – недовољно велики да на неки начин утиче на интензивност сунчевих зрака који падају на Земљу, али довољан да пружи податке који би послужили формирању компјутерског модела.
У току експеримента научници ће пратити понашање честица прашине у атмосфери и направити компјутерски модел по ком ће бити могуће овако нешто направити у много већим размерама уколико концепт покаже своју оправданост и добије одобрење.
За масовну примену овог метода потребне су тоне прашине и облаци дужине стотине километара. Теоријски се претпоставља да би прашина формирала масивну противсунчану баријеру. То би одбило део сунчаних зрака и топлоте натраг у васиону и тиме заштитило Земљу од разорног дејства климатског отопљавања.
Неки научници тврде како њихова истраживања показују да уколико не започне борба са променама климе и не предузму се никакви напори као што је ограничавање емисије гасова стаклене баште од сагорелих енергената и других загађивача, у неким регионима света ускоро ће просечна температура порасти за око 12 степени целзијуса у односу на досадашњу. Неки региони би могли постати потпуно непогодни за живот човека, као например неки делови Аустралије, где максимална просечна температура већ прелази +50,5 степени Целзијуса.
Стратегија „облака прашине” била би коришћена само у крајњем случају, како би се одређени региони планете заштитили од непогодних услова за живот. Ипак, ова идеја, упркос својим декларисаним благородним циљевима, наилази на оштру критику у научној средини. Чак и сам руководилац пројекта Френк Којч назива неопходност геоинжењеринга у таквим размерама „ужасавајућом”. Стручњаци упозоравају да је вештачко расхлађивање Земље опасно, да масовно разбацивање честица прашине у атмосферу може довести до тога да се просечна температура смањи, али да у неким регионима може доћи до драстичног, чак катастрофалног захлађења.
Професор Единбуршког универзитета Стјуарт Хаселдин тврди да блокирање сунчевих зрака никако неће одстранити основни узрок глобалног загревања: „То ће охладити Земљу, одбијајући сунчеве зраке, али чим почнете то да радите, све ће попримити принцип сличан узимању хероина: „наркотик” ће морати стално да се примењује, како би настављао да даје ефекте”.
Постоје страхови да би дисперзија честица прашине у стратосферу могла оштетити озонски омотач, заштитник Земље од опасног ултраљубичастог зрачења, које може оштетити ДНК човека и изазвати рак коже.
Професор Дејвид Кинг са Кембриџа сматра да се на примену ове методе мора ставити мораторијум. Према његовим речима она може имати катастрофалне последице по временске прилике, а које нико не може предвидети. Руководилац пројекта Френк Којч каже да управо из тог разлога они и желе да спроведу експеримент у малом обиму који не може направити проблем, али би био довољан за формирање модела. Овакав метод би „купио свету мало времена” док се не реши већи проблем – загађење, укључујући и истраживање технологија које могу уклањати угљен-диоксид из атмосфере.
Теорија калцијум-карбонатског облака није једина. Постоји читав низ других геоинжењерских теорија које научници разматрају. Међу њима разматра се изградња светлорефлектујућих грађевина, сејање пољопривредних култура које више одбијају сунчеве зраке, гигантска космичка огледала и дисперзија морске соли у атмосферу.
Остаје отворена недоумица колико је заправо опасно овакво експериментисање и уплитање човека у природне механизме који постоје од постанка света.
Како је хрватски историчар одушевио Србе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
