Међутим, како је заиста изгледало последњих 48 сати заједничког живота породице Милошевић и шта се дешавало иза зидина виле "Мир" те ноћи?

Хапшење је започето 30. марта, а окончано након два дана, после вишечасовних преговора о предаји. Хапшењу су претходиле даноноћне страже присталица и симпатизера СПС и ЈУЛ испред куће у којој је Милошевић боравио. Дана 28. јуна, на Видовдан је изручен Трибуналу у Хагу на основу уредбе Владе Србије.

После изручења Милошевића Хашком трубуналу, првобитној оптужници додате су и оптужнице за ратне злочине и геноцид у Босни и Херцеговини и ратне злочине у Хрватској. У записник је унето да се не осећа кривим.

Шта се дешавало у вили "Мир" између 30. марта и 1. априла?

Привођење Милошевића почело је 30. марта, у чему су активно учествовали Чедомир Јовановић, Милорад Брацановић, као и Милорад Улемек Легија, а окончано је после два дана.

У вили на Дедињу су након Милошевићевог хапшења привремено остале његова супруга Мира и ћерка Марија. Наводно је за време хапшења ћерка Марија пуцала из пиштоља.

Чедомир Јовановић је испричао да се испред виле "Мир", где је био Милошевић с породицом, окупио велики број његових присталица, а да је последње што је бивши председник урадио пре него што су му стављене лисице на руке било да опере косу својој ћерки Марији изнад лавабоа.

- Оду њих двоје на спрат, нема их, нема... На крају одем горе, врата од собе отворена. Марија држи главу изнад лавабоа, а он јој пере косу и нешто нежно с њом прича. Ја са стране стојим, он ме погледа и каже: "Ево, ево, брзо ћу". И он онда силази, а она иде корак иза њега с пиштољем у руци и говори: "Убиј се, ево ти, убиј се" - испричао је једном приликом Јовановић.

У једном од ретких интервјуа који је дала ћерка Слободана Милошевића, који сада кружи интернетом, Марија Милошевић је открила шта се дешавало оне ноћи када су дошлои у вилу Мир да хапсе Милошевића, због чега се учланила у СРС и да ли би се икада вратила у Београд.

- Мени су то биле две ноћи...То је био петак, петак на суботу, субота на недељу и у недељу ујутру је отишао. Отишао је, јер ако не оде са њима у затвор, побиће све људе који у у кући. А у кући је било 30 и нешто људи. Ту су били мамини и татини пријатељи, били су и моји пријатељи... Марко није био ту... срећом да није било то када је била сва та пуцњава... Потпуно су разбили ту резиденцију.... стварно су могли све да нас побију. Памтићу то до краја живота. Горе ми је то него да сам била на ратишту - испричала је Марија Милошевић 2007. године у интервјуу за емисију "Алтер его".

Присталице испред резиденције

Испред улаза у вилу стигло је око педесетак присталица Слободана Милошевића спремних, како су рекли, да га бране, пренело је тада "Време".

Једна марица, неколико џипова и кола Хитне помоћи су били у близини, са друге стране куће у Конављанској улици. Око 20 сати полиција је блокирала улице које воде до виле, а око поноћи, Милошевић излази на главну капију у Ужичкој, кратко маше руком окупљенима и поново се враћа у резиденцију.

Током ноћи се појавило око 100 полицајаца, под пуном опремом и растерало "народну стражу". Неколико десетина полицајаца без опреме за сузбијање демонстраната направило је кордон и покушало да уђе у двориште виле, а појавила се и група специјалаца у кожним јакнама и са капуљачама на главама.

Специјалне антитерористичке јединице пришле су возилима капији на улазу у кућу, бациле шок-бомбе, разбиле стакло на портирници и ушле у двориште. Чула се пуцњава, а повређена су два полицајца и један фоторепортер.

Убрзо потом стигло је појачање од тридесетак полицајаца са шлемовима, панцирима и аутоматским пушкама. Један оклопни транспортер паркирао се испред улазне капије, а окупљене Милошевићеве присталице гађале су га флашама. Долазе функционери Ресора државне безбедности МУП-а Србије са начелником Гораном Петровићем на челу, који са сарадницима и одлази на разговор у вилу.

Како су тада пренослили репортери са лица места, у једном тренутку је виђен свештеник код задњег улаза у резиденцију, али није било познато да ли је дошао код тадашњег председника.

Ванредна седница Владе Србије

Заказана је хитна ванредна седница Владе Србије, на којој је упућен апел наоружаним цивилима који су се налазили испред резиденције, да положе оружје и омогуће надлежним органима да обављају своју дужност.

Ђинђић је тада изразио незадовољство понашањем појединаца из Генералштаба Војске Југославије и Гардијске бригаде који су "систематски спречавали републичке органе у вршењу њихове дужности" и "пружали отворену подршку наоружаним цивилима у личном обезбеђењу" Милошевића.

Начелник Генералштаба генерал-пуковник Небојша Павковић поднео је председнику Југославије Војиславу Коштуници рапорт у вези са догађајима на Дедињу и одбацио тврдње да је ВЈ "било чиме ометала рад надлежних органа".

Министар полиције Србије Душан Михајловић одржао је ванредну конференцију за новинаре. Налог за хапшење Милошевића издат је на основу кривичне пријаве за злоупотребу службеног положаја, рекао је Михајловић и изјавио да је Војска Југославије спречила полицију да изврши акцију. Милошевић је рекао да га "живог неће одвести у затвор", додао је Михајловић и рекао да су у току преговори како би се мирно решила настала ситуација.

У кући Милошевића од ујутро се воде преговори између председника СРЈ Војислава Коштунице, Владе Србије, војске, полиције и представника врха СПС-а.

Пробијање кордона и сукоб Милошевићевих присталица са полицијом

Група од око 150 Милошевићевих присталица пробила је кордон полиције и придружила се оним већ окупљеним испред капије куће. Пробијен је први кордон који је стајао код Топчидерске звезде, а затим и други који се налазио на средини Ужичке. Присталице СПС успеле су да се приближе трећем кордону милиције, који је стајао на десет метара од улаза у резиденцију.

Присталице и противници Слободана Милошевића накратко су се сукобили на Топчидерској звезди, а већи инцидент спречила је полиција која је окупљене раздвојила постављањем кордона.

Предаја, одвођење Централни затвор, потом у Хаг

Слободан Милошевић 1. априла одведен је у Централни затвор, где је боравио наредна 3 месеца. На Видовдан, 28. јуна, пребачен је у Схевенинген.

Пре него што се укрцао у хеликоптер којим ће одлетети за Хаг, прочитана су му права, а неки од његових тадашњих потеза оцењени су као "игра" бившег председника. Он је, наводно, неколико пута прекидао преводиоца, постављао му питања и тражио цигарету.

Оно што до данас није утврђено, а око чега се доста полемисало, јесте која је била последња Милошевићева реченица пре напуштања Србије?

 "Знате ли да је данас Видовдан, Срби?" рекао је, према једном сведочењу. Према другом, то је била она, која је наслућивала да се више никад неће вратити, а гласила је: "Ај здраво, браћо Срби".

Милошевић је постао први председник неке државе против којег је подигнута оптужница за ратне злочине, био сам свој адвокат и до краја није признавао законитост судске јурисдикције.

Дана 30. јануара 2002. године, оптужио је Хашки трибунал да је извршио напад против њега и да се не осећа кривим.

Умро је од инфаркта у притвору Трибунала у Хагу, а његови посмртни остаци допремљени су из Хага у Београд 15. марта 2006. године. Наредног дана његово тело је изложено у холу зграде Музеја "25. мај" у оквиру музејског комплекса на Дедињу.

Пошто градске и државне власти нису дале дозволе које су тражили породица и високи функционери Социјалистичке партије Србије (СПС) да се Милошевић сахрани у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

Куда води борба против глобалног загревања прочитајте ОВДЕ.

Извор: Телеграф