Вирусолог Ана Банко рекла је, гостујући у Београдској хроници РТС-а, да од нас зависи када ће се све ово завршити.
Истиче да је једино решење за крај пандемије вакцинација.
"Током годину дана могли смо само да се надамо другим решењима, данас решење имамо, вакцинација је једини избор ако причамо о крају пандемије или бар оном делу тока трансмисије где можемо да говоримо о контроли ширења овог вируса", рекла је др Банко.
Говорећи о томе да ли вирус који мутира може да угрози процес имунизације, подсећа да су мутације вируса његова природна појава.
"Не могу да кажем да не може да угрози процес вакцинације, у овом тренутку га не угрожава, али што дуже вирус циркулуише у полулацији, он има превише домаћина и прилика да мутира и дајемо му у ствари превише прилика да створи онај тзв. мутант који би потнцијално био отпоран на вакцину", истакла је Банко.
Према њеним речима, вакцине могу да се адаптирају, али процес вакцинације мора да буде бржи од вируса.
Рекла је да је најновији сој индијски "дупли мутант".
"Код њега се појављује мутација коју срећемо код варијанти које смо дефинисали као забрињавајуће, као што су две калифорнијске варијанте, а с друге стране, има мутацију на месту бразилске и јужноафричке варијанте која је на истом месту, али води у другачију измену", каже она.
Ова комбинација не мора нужно да значи да ће ова варијанта бити негативнија по исход ширења обољења или отпорности на вакцину, али морамо да будемо свесни да ће нам се секвенцирање вирусног генома те информације о великом броју циркулишућих варијанти сваки дан и приказивати, објаснила је др Банко.
Према њеним речима, варијанте које највише забрињавају су: британска, јужноафричка, бразилска и две калифорнијске.
Те варијанте се брже преносе, потенцијално су опторне на антитела и ометају процес дијагностике, истиче она.
Др Банко каже да је то чисто епидемијско питање. "Овај вирус са свим својим особинама и способношћу ширења нас оповргава – уместо почетног имунитета од око 60 одсто, који смо сматрали да је довољан, данас се помиње 80 односно 90 одсто, због измена вируса", подвлачи др Банко.
Према њеним речима, важно је да процес вакцинације обухвати велики део становништва, али део полулације која не улази у саму вакцинацију, а то су млади људи школског узраста, од 16 до 20 или 25 година.
Стратегија је била да се вакцинишу људи најлошијег здравља, али трансмисију треба да зауставимо и међу најактивнијим становништвом, а то је велики распон од дечјег узраста до радноактивног становништва и због тога се спроводе студије на деци и трудницама, указује др Банко.
Осврћући се на неравномерни одзив за вакцинацију, др Банко каже да је то ствар мотивације, едукације и поверења људи, једино наука може донети решење, поверење је кључно, треба искористити прилику да се одговори на све дилеме.
"Вакцине су ефикасне против свих мутација, поготово кад је у питању британска варијанта, која доминира, није толико ефикасна код осталих, али ипак не можемо да причамо о томе да су нове варијанте отпорне или резистентне на постојеће вакцине", подвлачи др Банко.
Одговарајући на питање да ли свака пандемија траје две године, др Банко указује да је тако било до сада.
"Али оно што нас је све изненадило и због чега пуштање људи да се колективно заразе није успело, као у неким скандинавским земљама, јесте чињеница да код ове инфекције имунитет није трајан и дуговечан", рекла је Банко.
"Зато ову пандемију не можемо ставити у оквире неких претходних искустава", закључила је Ана Банко.
Ако желите неке паметније савете, погледајте ОВДЕ шта каже др Несторовић.
Извор: РТС
