Европска унија учинила је све како би земљама донаторима приближила очајну ситуацију у којој се Сиријци налазе након десет година рата. На дводневној донаторској конференцији на којој су учествовали представници 50 земаља и 30 међународних организација није било сумње да је стање драматично: дванаест милиона избеглица, више од половине у суседним земљама, уништен здравствени систем и школе, односно онемогућен сваки други приступ образовању. Девет од десет Сиријаца живи у апсолутном сиромаштву, а хитна хуманитарна помоћ потребна је за 13 милиона људи. Уједињене нације процењују да је потребно прикупити десет милијарди долара.
Међутим, на крају конференције показало се да је дошло до „замора донатора“. Са 5,3 милијарди долара прикупљена је само половина потребних средстава, а 1,7 милијарди дошло је од најдарежљивијег донатора – Немачке. Више од 500 милиона евра поново је одобрено из буџета ЕУ, а друге земље су остале уздржане. Велика Британија је, на пример, свој ионако мали допринос смањила за трећину – на 200 милиона фунти.
Мање борби, али још увек нема мира
„На војном плану је било релативно мирно, али то не значи напредак“, описао је ситуацију у Сирији на почетку конференције високи представник ЕУ за спољне послове Жозеп Борел. „Преговори у Женеви о процесу политичких реформи практично су заустављени. Напредак је хитно потребан“, нагласио је Борел. Европска унија и њене чланице прикупиле су две трећине целокупне помоћи Сирији у последњих неколико година. Од почетка рата 2011. та помоћ је износила готово 30 милијарди долара.
Пандемија короне додатно је погоршала ситуацију. Сиријска привреда је на коленима, валута је пропала и цене хране вишеструко су повећане. Све то доводи до „више глади, неисхрањености и болести“, рекао је Марк Лоукрофт, повереник УН за хуманитарна питања: „То је за Сирију десет година очаја и катастрофе“.
Гостопримство има границе
Суседне земље јасно су ставиле до знања да њихово гостопримство има границе. Посебно је либански премијер Хасан Дијаба, који је подсетио присутне да 60 одсто свих Либанаца сада живи у сиромаштву, нагласио да између њих и сиријских избеглица влада напетост. „Боравак Сиријаца у Либану мора бити привременог карактера, а интеграција није циљ“. Те речи либанског премијера звучале су као претња.
Од катастрофалне експлозије у луци у Бејруту прошле године, Либан је на ивици снага, како у економском, тако и у политичком смислу. Влада више није функционална, али одбија да се повуче. Спрема се следећа драма, јер 1,5 милиона сиријских избеглица живи у Либану. У односу на број домицилног становништва то је више него у било којој другој земљи која је прихватила избеглице. Потенцијал за политичке уцене је очигледан.
Јордански министар спољних послова Ајман Ал Сафади је умеренијим тоном позвао на већу подршку за око милион сиријских избеглица у његовој земљи. Он је такође нагласио да је потребна не само хитна помоћ, већ пре свега школе и обука за младе Сиријце који ће у наредних неколико година морати да крену у обнову своје отаџбине.
Политички играчи
„Трајно политичко решење на основу резолуције Савета безбедности УН једини је излаз“, изјавио је заменик турског министра спољних послова Седат Онал. Али за то би, додаје, све укључене стране морале да договоре заједнички курс. Турска би подржала мировни процес у Женеви, али и у Астани, где се он одржава под руским вођством, али потребна је „већа динамика“.
Онал је истовремено потврдио турски интерес за северну Сирију и ставио терористе ИД у исту раван са курдским борцима ИПГ који су, као партнери САД, значајно допринели војној победи над терористичком ИД. Анкара, међутим, остаје њихов неумољиви противник.
Као најважнији заговарач Асадовог режима Русија се показала жилавом: помоћ Сирији не би требало политизовати и условљавати, упозорио је заменик министра спољних послова Сергеј Вершинин. С обзиром на то да већина међународне заједнице одбацује било какву подршку Асадовом режиму, он се пожалио на „недостатак политичке воље за проналажењем решења“. Рекао је и да одбацује дискриминацију сиријске владе и санкције против ње.
Америчка амбасадорка при Уједињеним нацијама Линда Томас-Гринфилд, отворено је рекла не: „САД неће пружити помоћ у обнови без напретка у политичком процесу“. Другим речима, све док Башар ел Асад стоји на путу прелазној влади у Женеви, постојаће само хитна хуманитарна помоћ, а санкције против режима ће остати. „Једанаеста годишњица рата не сме изгледати као десета годишњица“, нагласила је амбасадорка Томас-Гринфилд. „Због тога би Вашингтон морао да преузме политичку иницијативу“.
Претходно је пропао покушај америчког државног секретара Ентонија Блинкена да се Русија наговори да отвори друге граничне прелазе на северу, између Турске и Сирије. Сарадници УН тренутно смеју да користе само један гранични прелаз како би доставили хуманитарну помоћ. О том спорном питању на лето ће се поново преговарати.
Обнова Сирије са или без Асада?
У интервјуу за Дојче Веле, посланица немачке Озлем Демирел затражила је укидање постојећих санкција против Асадовог режима. „Сиријци немају шта да једу, немају болнице и немају перспективу. Политика се води на рачун обичних људи“. Захтевала је да ЕУ помогне у обнови земље. Неке организације за помоћ придружиле су се том захтеву и желе да напусте „доктрину обнове без Асада“.
Али то није мишљење већине у Европском парламенту – напротив. Председник Одбора за спољне послове Давид Мекалистер нагласио је потребу да се обезбеди да новац за помоћ не буде преусмерен на обнову. Рекао је и да Асаду није место за преговарачким столом и да се „тај принцип не може заобићи“.
Немачки министар спољних послова Хајко Мас држи се истог принципа: „Без значајног политичког процеса неће бити обнове“. А то, према мишљењу Берлина и Париза, значи и да Асад мора да одговара пред Међународним судом за масовна кршења људских права. Али све док га Москва штити, његов режим остаје на власти, а преговори у Женеви замрзнути.
Европљани се ту појављују само као платише и то тек за ублажавање најгорих последица хуманитарне катастрофе у Сирији и суседним земљама које су примиле избеглице. Политички међутим, они сада имају прилику да траже солидарност с новом америчком владом како би се супротставили осовини Москва-Техеран-Дамаск.
О груписању руске војске на украјинској граници прочитајте ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
