„Србија има све више људи који умиру и који одлазе из земље. Од деведесетих до данас овде има 11 450 000 абортуса. Деца кад напуне 14 година одлучују који су пол. Како неко од 14 година мења пол? То му је обезбедио закон који каже да деца од 14 година имају право да раде са својим телом шта год хоће, а родитељи немају право увида у њихове здравствене картоне. Светска здравствена организација (СЗО) је послала прошле године препоруку да треба учити децу од 0 до 5 година да мастурбирају.
А човек који води ту СЗО није уопште доктор. Ми треба да применимо још један закон у Србији- закон о инцесту. Инцест је у Србији легализован, није кривично дело. Отац може да буде са својом кћерком и неће кривично одговарати. Имамо кривични закон где постоји кривично дело обљуба детета од 5 до 15 година, а онда имамо став тог закона који каже да се неће примењивати закон ако је починилац душевно близак жртви.
Што значи да човек који има 29 година силује девојчицу од 11 година, и ако нађе доброг адвоката и неког вештака, уз мало потплаћивања, може да докаже да је он (силоватељ) емоционално дете и тако његова одговорност буде аутоматски смањена“, консултант Интерпола Саша Боројевић у „Српском свијету“ износи застрашујуће податке о могућностима тумачења закона који су на снази и оних који су у плану.
Он надаље говори о томе да жртве испадају кривци, говори о три сексуалне револуције и нормира 1988. годину као почетак четврте сексуалне револуције, када деца постају сексуални објекат, и почиње легализација педофилије:
„Људи који су писали законе на светском нивоу о заштити дечјих права су педофили који су осуђени по 15 година за педофилију. Питер Њуел, није само био консултант у Уницефу, већ и значајан члан, а ухваћен је и оптужен за силовање дечака од 12 година, ког је силовао неколико десетина пута. Други је Питер Џон Делглиш, бивши шеф УН, водећи човек Уницефа, оснивач организације за дјецу унутар ове организације УН. Ухапшен је 2019. године и то за силовање деце у Непалу. Током хапштења двоје деце је спашено из његовог притвора. Питам Уницеф зашто не повуче ове законе који забрањују родитељима да имају увид у живот своје деце“.
Путем видео укључења разговору се придружио свештеник Дарко Ђого:
„Ко пажљиво чита став Синода СПЦ, видеће да црква не жели теократију ни доминацију у јавном простору. Сви кукају да су поремећене друштвене вредности. Темељи етике могу бити предмет политичког процеса, предмет гласања у оквиру политичког тела- то црква не може да прихвати. Не може да прихвати да се изгласа нешто што до јуче није било вредносамо нашим гласом . Зато је ово наша борба за истине и вредности. Није наш став уобличио ни патријарх, ни нико други од свештеника ни хришћана, већ су то божанске истине дате у откровењу, и ми смо позвани да их сведочимо. Те јеванђелске истине кореспондирају са вредностима друштва.
Ово што се дешава је управо капитулација пред декаденцијом. Овде се на силу покушава увести и завести некаква политичка агенда, а ми са друге стране трудимо да рехабилитујемо вриједности и да се потрудимо да те вриједности буду врлина на коју смо сви као људи позвани“.
„Све што се дешава није нека инерција, неко исијавање Запада. Не треба бити наиван. Ми смо поред идеје и теорије борбе позвани да живимо на такав начин да се сећамо наших предака и наших држава. Да то сјећање не буде само историјско, већ позив да остваримо тај српски хришћански етос као начин на који ми живимо“, говори о. Дарко пастирски на Националној ИН4С телевизији у укључењу уживо.
Он је говорио о етичким и биотеичким питањима где одговоре налазимо у одговорима који се тичу Бога. Гости водитеља Веље Чупића су дотакли у разговору и пример цркве у Македонији, као пример одвајања од српског идентитета, мењању историје и културе и наслеђа.
Да ли нам оружје може помоћи, сазнајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
