Вештачка интелигенција је продрла у све области људске делатности, па тако и у домен безбедности. Треба ли зато да чуди извештај комисије о употреби вештачке интелигенције у сфери одбране САД која би смањила време потребно за доношење одлука и брзину реаговања на безбедносне претње. Ма колико то било оправдано, поставља се питање сме ли одлука о борбеном деловању да се препусти машини, макар она имала и вештачку интелигенцију.
И док предлагачи тврде да је увођење вештачке интелигенције неопходно како би се парирало Русији и Кини, противници су шокирани јер сматрају да ће то, изузев покретања неодговорне трке у наоружавању, довести до тога да ће одлуку о томе када и кога убити – доносити машина. Питање кршења међународног права такође „виси у ваздуху”, иако се у извештају тврди да такве опасности нема уколико су системи оружја правилно испитани и ако их је надлежни заповедник одобрио за употребу. Тврде да у том случају опасност од кршења међународног хуманитарног права не постоји.
Национална безбедносна агенција за вештачку интелигенцију једногласно је усвојила овај извештај који је сачинила комисија са занимљивим руководством. Предводили су је бивши шеф „Гугла” Ерик Шмит и Роберт Ворк, бивши заменик министра одбране у време Барака Обаме и Доналда Трампа. Ту су били и стручњаци за вештачку интелигенцију – извршни директор „Амазона” Енди Џаси, који ће наследити Џефа Безоса (у својој метеорској каријери добио је посао и у ЦИА и Демократском националном комитету), шефови за вештачку интелигенцију у „Гуглу” и „Мајкрософту” др Ендру Мур и др Ерик Хорвиц, те извршна директорка „Оракла” Сафра Кац. Би-Би-Си је подсетио да, иако чланови комисије раде у личном својству, компаније које воде су носиоци уговора с Пентагоном и другим институцијама у области вештачке интелигенције. Капитални уговор вредан 10 милијарди долара додељен је „Мајкрософту”, што „Амазон” тренутно оспорава на суду.
Фокус извештаја ове комисије на 750 страница усмерен је ка проналажењу одговора на кинеску амбицију да до 2030. буде светски лидер у вештачкој интелигенцији. Како је пренео поменути британски медиј, у њему се каже да су високи војни званичници упозорили да би САД могле да „изгубе своју војно-техничку супериорност у наредним годинама” ако их Кина претекне у брзини увођења система с вештачком интелигенцијом. Извештај предлаже да се она што више уводи и у будуће велике војне вежбе. Америчко министарство одбране је већ дуго хардверски оријентисано ка бродовима, авионима и тенковима, а сада покушавају да направе скок ка софтверској војној употреби. Предвиђа се да ће вештачка интелигенција трансформисати све аспекте војне делатности.
Извештај признаје да вештачка интелигенција може повећати ризик од избијања сукоба, али се наглашава да је без ње одбрана од противника који је користи – пут у катастрофу. Ипак, „црвена линија” се за сада поставља у погледу употребе нуклеарног оружја, које остаје у изричитој надлежности председника. У препорукама се такође препоручује да Вашингтон „притисне” Москву и Пекинг да се јавно обавежу на ограничења у овом питању.
Комисија није своје предлоге ограничила искључиво на војна питања и наоружање, него је предложила и шире мере како би САД генерално задржале водећу позицију у домену развоја и употребе вештачке интелигенције. Ти предлози се односе на формирање саветодавног председничког тела за вођење шире политике вештачке интелигенције; затим на либерализацију имиграционих закона ради привлачења талената из иностранства, укључујући тежњу да се повећа „одлив мозгова” из Кине. Ту је и предлог за формирање новог универзитета за обуку „дигитално талентованих државних службеника”, као и за убрзано усвајање нових технологија у државним обавештајним агенцијама.
Шири круг предлога односи се на потребу САД да ограничи Кини могућност производње чипова за рачунаре врхунског квалитета. У извештају дословно стоји да САД морају да задрже предност најмање две генерације испред кинеских произвођача микроелектронике јер, иако Кина има брзорастућу индустрију чипова, и даље је у погледу потреба за најнапреднијим производима ослоњена на увоз. Те напоре треба поспешити пореским олакшицама за компаније које граде нове погоне у овој индустрији, али и наметањем ограничења у погледу извоза како Кина не би могла да увезе машине за производњу напредних генерација чипова. Овај напор захтева блиску сарадњу с Холандијом и Јапаном, чије су компаније водеће у свету у производњи ове опреме.
Ту је и предлог да се компаније које извозе чипове у Кину приморају да потврде да њихови производи неће бити коришћени за „олакшавање кршења људских права” (чипови америчких фирми „Интел” и „Нвидија” коришћени су за спровођење масовног надзора над кинеском ујгурском етничком мањином), као и увођење обавезе подношења тромесечног извештаја с пописом свих чипова продатих Кини.
Вештачка интелигенција у домену одбране у употреби је већ неколико деценија. Ограничена је на појединачне борбене системе и оружја, нарочито у ваздухопловству и противаздухопловној одбрани. Ипак, бар до сада, крупне одлуке су биле искључива надлежност човека.
Како је ракета јеменских Хута подигла цене нафте у свету, прочизајте ОВДЕ.
Извор: Политика
