Весна Петровић, уредница извештаја, указала је да је протекла година била веома изазовна због проглашења ванредног стања, које подразумева дерогацију људских права.
Сматрамо да је било неуставно увођење ванредног стања, јер су одлуку донели председник Републике, премијерка и председница парламента, рекла је Петровић и нагласила да аутори извештаја сматрају да је у датим околностима било довољно прогласити ванредну ситуацију.
Када видимо шта се после догодило на јесен или сада, поставља се питање да ли је исправно поступање тада или сада када је дозвољено скоро све, рекла је Петровић.
Према њеним речима, проглашењем ванредног стања на начин како је урађено обезвређена је улога парламента, а он је носилац суверенитета свих грађана.
Донет је потом низ уредби, некима су ограничења људских права била оправдана, некима не, а посебно када је реч о суграђанима старијим од 65 година, подсетила је она.
Постојала је необавештеност оних који су мере доносили, неспремност или страх, а поред тога, мислим, и што су били заказани избори, рекла је Петровић.
Говорећи укратко и о процесу европских интеграција, Петровић је рекла да се нису испунила очекивања да ће тај процес бити главни покретач реформи.
Није отворено ниједно поглавље, а индикативно је да још нема шефа преговарачког тима, рекла је Петровић.
Иван Протић, један од аутора извештаја, указао је да се ионако тешко стање у медијима додатно погоршало у 2020. години.
Повећан је број напада, реторика према новинарима који постављају питања се заоштрило, а обилно суфинансирање провладиних медија, шампиона у кршењу свих норми, се наставило као врста награде, рекао је Протић.
Протић је рекао да је у 2020. години, према подацима НУНС, било 186 случајева угрожавања безбедности новинара, а најтеже кршење свих права је хапшење новинарке Ане Лалић.
Протић је подсетио да је 28. марта прошле године Влада Србије због епидемије короне увела „цензуру“ усвајањем уредбе о централизацији информација, али је то укинуто због протеста јавности, домаће и међународне.
Потом је уследило постављање питања мејлом, а онда и конференције „пар-непар“, додао је он и оценио да је посебан вид притиска на медије економски.
Протић је рекао да власти желе да контролишу све од телевизија, друштвених мрежа, до кабловских оператора.
Уредник извештаја Душан Покушевски истакао је да је протекле године дискриминација била веома изражена, док је дистанца према другима и другачијима свеприсутна.
Говорећи о процесу образовања у првим месецима пандемије, Покушевски је рекао да су сви сагласни да је начин на који се одвијала настава учинио да она буде недоступна оним категоријама становништва које су сиромашније.
Он је изнео податак из извештаја да је током пандемије седам одсто жена остало без посла, четири одсто мушкараца, као и да надлежне институције нису препознале опасност од повећаног породичног насиља током ванредног стања.
Посебна категорија су бескућници, а њихово положај је посебно занемариван, додао је он.
Држава прети отказима лекарима који се не вакцинишу, али ако се то деси, остаћемо без лекара, опширније ОВДЕ.
Извор: ФоНет
