Поред тога, мишљење је саговорника, да не постоје ни услови за увођење ванредног стања. Довољно би било применити Закон о заштити становништва од заразних болести, који подразумева рестрикције слободе кретања, окупљања и путовања, без ограничавања људских права која нису у вези са епидемијом. Ипак, не искључују могућност да једна молба председника адресирана на Скупштину Србије промени стање ствари.
Ваљало би се подсетити како су држава и грађани закључани прошле године.
Председник Србије објавио је 15. марта да се у Србији уводи ванредно стање. Немушто је објашњено зашто се посланици овим поводом нису састали, а одлуку су донели Александар Вучић, Ана Брнабић и Маја Гојковић. Број оболелих сутрадан, према званичним подацима Министарства здравља износио је 55. Поређења ради, пола године касније, од средине новембра до половине децембра број оболелих у Србији на дневном нивоу ишао је и до 8.000.
Шта је то значило за грађане?
Обустављен је рад предшколских, школских и високошколских установа, настава прелази на даљину, уводи се рад од куће где је то могуће, сви шалтери у јавној управи, на локалном и републичком нивоу су били затворени, припадници Војске Србије обезбеђивали су и контролисали јавне објекте, као и болнице. Границе су затворене за све, сем за држављане Србије, дипломате и странце који имају боравишну дозволу, а они који су улазили у Србију, морали су да буду у самоизолацији од 14 дана. У супротном, претило се казном од три године затвора. Смањен је обим градског превоза.
Касније се прешло на потпуно закључавање пензионера, којима је у потпуности био забрањен излазак из куће, а за кршење ове мере прописивана им је казна од 150.000 динара, у продавницу су могли од четири до седам ујутру. Остали грађани су били у потпуности закључавани на по неколико дана, није било парка, шетње, сунца, продавнице…
На сам помен да нас слично чека, грађани бурно реагују. Уосталом довољно је сетити се јунских и јулских протеста, који су избили на сам помен полицијског часа.
Сада поново обарамо рекорде у броју заражених, међутим, саговорници нашог портала, правници и стручњаци за Уставно право сматрају да то није довољан разлог за увођење ванредног стања, које захттева медицински део Кризног штаба.
Или ћемо, како каже доктор Предраг он – пући као звечке.
Правник и бивши повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже за Нова.рс да је довољно применити Закон о заштити становништва од заразних болести.
“Ванредно стање може да уведе само Скупштина Србије. Она ситуација од прошле године је једина таква у свету да само у Србији Скупштина није могла да заседа, па је ванредно стање уведено мимо законске процедуре. Сада се Скупштина не може избећи, јер редовно заседа, дакле може да уведе ванредно стање, али само ако за то постоје услови. А видимо да услови нису испуњени. Ванредно стање заговара медицински део Кризног штаба, јер то тобоже нема алтернативу. Тако је доктор Кон прошлог пута рекао да се јавне набавке за неопходну медицинску опрему не би могле спровести да није уведено ванредно стање, што је потпуна бесмислица и показује да чланови Кризног штаба нису ни прочитали Закон о заштити становништва од заразних болести. Тај закон подразумева могућности ограничавања слободе кретања, окупљања, путовања, увоза робе без увођења ванредног стања и без кршења других људских права која немају везе са епидемијом”, каже Шабић.
Чињеница је, додаје, да ако председник реши да уведе ванредно стање, то ће се и десити.
“Довољно је само да замоли посланике и они ће то изгласати. А ми заштиту од таквих одлука немамо. Па сетимо се само како Уставни суд није реаговао на држање 2,5 милиона пензионера у кућном притвору. А тад су епидемиолошки услови били далеко блажи него сад”.
Професор уставног права Слободан Орловић, такође, сматра да се одлука о проглашењу ванредног стања може изгласати само у парламенту.
“Народна Скупштина, која је отпочела редовно, пролећно, тромесечно заседање, једини је орган који би могао да уведе ванредно стање, уколико оцени да је угрожен живот и здравље становништва, безбедност државе и слично. Председници Републике, Владе и Скупштине, пак, не би могли да уведу ванредно стање јер Скупштина може да заседа. И управо то ради”, каже Орловић и додаје:
“Прошлогодишње увођење ванредног стања било је проблематична због оцене (не зна се чије, није утврђено) да Скупштина не може да се састане па су ванредно стање прогласили Председници Републике, Владе и Скупштине. Онда је Уставни суд, накнадно, одлучио да је ванредно стање уведено у складу са Уставом, иако није на ваљан начин доказано да Скупштина није могла да се састане. Нити да је могла да се састане. Тако је, без обзира на одлуку Уставног суда, на проглашење ванредног стања остала сенка демократског мањка”, закључује Орловић.
"Ванредно стање је било противуставно, парламент је обезвређен, био је страх, цензура". Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
